Ljubav i vaspitanje
15. Septembra 2012.
Asertivnost
29. Septembra 2012.
Prikaži sve

Biće i ponašanje

Da li na osnovu nekog postupka određene osobe možemo da zaključimo kakva je ona kao čovek, kao ljudsko biće? Kada neko uradi nešto loše, da li to znači da je loš čovek? Da li je moguće da dobri ljudi u nekoj situaciji postupe na loše način?

Na primeru dece: da li neki loš postupak deteta znači da je ono loše i da ga zbog toga ne možemo voleti? Jasno da ne. Deca izgrađuju svoju ličnost i usvajaju vrednosti, tako da je normalno da se povremeno loše ponašaju. Time što detetu, koje se loše ponaša, tvrdimo da ono nije dobro – dajemo mu argument zbog kojeg ono treba da odbaci loše postupanje i da počne da se ponaša na ispravan način. Kada to usvoji, ono će samo želeti da se više ne ponaša na loš način.

Šta se dešava u suprotnom, kada dete grdimo tako što mu poručujemo da je njegov loš postupak dokazao da je ono loša osoba? Tada mu poručujemo da je ono takvo po svojoj prirodi, da mu je loše ponašanje svojstveno, urođeno. Takođe, indirektno tvrdimo da je ono takvo i da ne može da se promeni. Ako smo imali nameru da grdnjom utičemo da dete promeni ponašanje – sami smo sebe negirali. Ovakva grdnja poziva dete da se poistoveti sa svojim lošim ponašanjem, što dovodi do toga da ono nastavi da se loše ponaša.

Ono što deca i odrasli mogu da promene je postupanje, ponašanje, način na koji misle i izražavaju se. I zato bi svaka kritika – svaki zahtev za promenu – trebalo da bude isključivo usmeren na to kako se neko ponaša, kako se poneo ili šta je napravio.

Na osnovu toga koliko ljudi u nekoj zajednici razlikuju ponašanje od osobe koja se ponaša, može da se meri civilizacijski stepen te zajednice. To se najbolje vidi u slučaju konflikta: tamo gde većina ljudi razlikuje postupak od osobe, tipičan konflikt je takav da neko jasno osuđuje nečije ponašanje ili želju, dok istovremeno ima pozitivan stav prema drugome kao osobi. U tim zajednicama su kritika i poštovanje povezani. U onim zajednicama gde ne uviđaju razliku između ponašanja i bića, konflikti su povezani sa dehumanizacijom drugoga kao osobe, sa osećanjima prezira i mržnje, ponižavanjem i nasiljem.

Takođe, možemo da primetimo da ljudi koji dobro poznaju razliku između ljudskog bića i načina na koje ono u nekoj situaciji postupa, i koji se u skladu sa tim razlikovanjem odnose prema drugima i sami prema sebi, po pravilu nemaju problema sa mentalnim zdravljem. I zato ko želi da ima dobar odnos sa drugima, nikada ne treba da kritikuje nekoga kao osobu, već samo ponašanje te osobe u određenim situacijama. A kada pohvaljujemo, upravo je najveće priznanje kada nekoga pohvalimo kao osobu.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs