Lica ljubomore
26. Marta 2011.
Roditeljsko samožrtvovanje
25. Aprila 2011.
Prikaži sve

Biti slavan

Mnogi ljudi bi želeli da postanu slavni. Kako su povezani ljubav i popularnost?

Voleti nekoga znači pokazati mu da je za onoga ko ga voli vredno ljudsko biće. Tako se prožimaju osećanja voljenosti i lične vrednosti. Malo dete koje u svojoj porodici oseća voljenost izjednačava ljubav i prihvaćenost od strane drugih sa vlastitom vrednošću. Ali kada dete izađe izvan svog doma, izvan svog intimnog socijalnog kruga u svet ljudi na ulici, tada otkriva činjenicu da postoji svet koji ga ne prihvata i ne voli apriori. Razlike su velike: u svetu bliskosti postoji prihvatanje i ljubav, a u svetu javnosti postoji distanca i, eventualno, ljubaznost.

Ne razumevajući razlike koje postoje između sveta bliskosti i sveta javnosti – pogotovu kada ga roditelji tome ne poduče – dete na svet javnosti primenjuje ona pravila koje važe u svetu bliskosti. Ne shvatajući da je distanca između ljudi nešto što je sasvim normalno u javnoj komunikaciji, dete počinje da misli da je distanca znak da ga drugi ne vole, a da je ono za to krivo. Misli da nije dovoljno vredno ljudsko biće da bi zaslužilo ljubav nepoznatih. Zato dete koje se na ulici ili u razredu oseća nedovoljno vrednim, na razne načine pokušava da ga sva druga deca prihvate.

Pokušavajući da „zasluže” prihvatanje,mnoga deca čine stvari koje njihovi roditelji ne odobravaju: poklanjaju igračke „kupujući” naklonost druge dece, ponašaju se nevaspitano kako bi zadiviladrugu decu, postaju jako duhovitaili zauzimaju ulogu dvorske lude… Međutim, čak i onda kada je dete uspelo da postane omiljeno među decom – „popularno dete” – ono i dalje izjednačava ličnu vrednost sa prihvaćenošću.

Vrhunac ove logike su dečje fantazije o slavi. Prema toj logici,što veći broj ljudi nekoga prihvata i voli, to je njegova vrednost veća. A vrhunac lične vrednosti jestekada nekoga prihvata i voli ogroman broj ljudi koje ta osoba i ne poznaje. Tome odgovara popularnost javne ili slavne ličnosti. I zato deca sanjare o tome kako će jednoga dana postati slavna, kako će se dogoditi neka situacija u kojoj će ona svima pokazati svoju vrednost spasavajući zajednicu ili čovečanstvo, pokazujući svoj talenat – i konačno biti voljena od svih.

Emocionalno zreli ljudi znaju da je pogrešno poistovetiti prihvatanje i ličnu vrednost. Lična vrednost suviše često izaziva diskvalifikacije motivisane zavišću. Pa ipak mnogi odrasli nose u sebi ono „unutrašnje dete” – sebe kao devojčicu ili dečaka – koje i dalje fantazira o slavi kao dokazu lične vrednosti i motiviše ih na izuzetna, društveno korisna dostignuća. Pored njih je danas sve više onih koji misle da im slava pripada samo zbog toga što postoje.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs