Uspešna veza
24. Decembra 2011.
Dečaci i očevi
14. Januara 2012.
Prikaži sve

Čestitke i pozdravi

Uobičajeno je da praznike čestitamo jedni drugima izrazima u kojima drugome želimo nešto lepo. Ali i svakodnevno, često bez razmišljanja o rečima koje koristimo, upućujemo pozdrave koji takođe sadrže lepe želje. Zar i u samoj reči „pozdrav“ koren nije zdrav, odnosno zdravlje?

Kada, na primer, kažemo „Dobro jutro“ ili „Dobar dan“, mi drugome želimo da mu vreme koje je pred njim dobro prođe, da se ne desi ništa loše. Isto tako: „Laku noć“ je želja da noć, odnosno spavanje ne bude pomućeno nekim „teškim“ snovima i morama. Kada neko kreće na put ili na neki poduhvat, pozdravi tipa „Srećno“ i „Srećan put“ su načini da se izrazi želja da sve protekne u redu.

Prilikom uzimanja hrane, izrazom „Prijatno“ želimo drugome da u hrani uživa, da mu se dopadne. Izraz „Dobar tek“, koji se koristi u zapadnim krajevima, izražava želju da uneta hrana neometano teče i da se dobro svari. Izraz „Zdravo“ jasno pokazuje želju da drugi bude zdrav – ako je bolestan da ozdravi, a ako je zdrav, da takav ostane. Ovaj princip je univerzalne arhetipske prirode, tako da na isti način postoji u svim kulturama. Tako izraz „salutirati“, koji označava vojničko pozdravljanje, dolazi od latinske reči salus koja označava zdravlje.

Time što drugima izražavamo da im želimo dobre stvari u budućnosti, mi im pokazujemo da smo im prijatelji ili da prema njima imamo prijateljski odnos. U prijateljskim odnosima u drugoj osobi vidimo čoveka kao što smo i mi, i zato drugome želimo isto što i sebi: da mu bude dobro i da se oseća dobro. A iz ove glavne osobine prijateljskog odnosa da se drugome želi dobro, a ne želi zlo, proističu saosećanje sa drugima koji su u nevolji i pružanje solidarne pomoći.

Sasvim suprotan princip postoji kod neprijateljskih odnosa. U aktivnom neprijateljstvu vlada princip antipatije, protivosećajnosti, kada se drugome ne želi dobro, već mu se želi zlo. U pasivnom neprijateljstvu postoji princip apatije, ravnodušnosti, kada je osoba indiferentna na to što neko drugi pati.

Kao što ljudi jedni prema drugima mogu imati prijateljske ili neprijateljske odnose, iste takve odnose je moguće imati prema samome sebi. Kada ljudi teško žive u onome što nazivamo životna zona preživljavanja, malo ko se bavi odnosom prema sebi. Ali kada se situacija popravi, i kada ljudi uđu u ono što zovemo životna zona kvalitetnog života, tada odnos prema sebi postaje važna kategorija. Upravo nas otkrića psihoterapije uče koliko je važno imati pozitivan, prijateljski odnos prema samom sebi, ali i prema drugima. I zato ne treba zaboraviti ni samoga sebe – i sebi takođe uputiti najlepše želje za predstojeću godinu.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs