Teorije zavere
13. Jula 2013.
Atentat na karakter
27. Jula 2013.
Prikaži sve

Čovek bez savesti

Povremeno smo svedoci brutalnih zločina koji nisu motivisani mržnjom i osvetom ni ostvarenjem neke značajne koristi. Tipično je da počinioci pokazuju ravnodušnost prema žrtvi i njenoj porodici, i da nemaju osećanje krivice. Počinioci ovakvih zločina – ljudi bez savesti – nekada su dobijali dijagnozu „psihopata”. Kako mnogi pogrešno misle da je psihopatija oznaka za svaku ozbiljnije mentalno poremećenu osobu, danas ljude bez savesti svrstavamo u antisocijalno ili disocijalno poremećene ličnosti.

Njihov odnos prema drugima je neka vrsta stalnog pasivnog neprijateljstva. Druge ljude doživljavaju kao predmete ili objekte, a ne kao ljude. Zato niti mogu da saosećaju niti da osete krivicu.

Dete se rađa bez svesti o posledicama svojih ponašanja po druge. Kako nema sposobnost da saoseća sa drugima, nema ni savest. Ono tek treba da nauči da drugi ljudi imaju osećanja, da su tuđa osećanja važna i da ono o njima treba da vodi računa. Tako stiče osnovu za društveno ponašanje. Detetu može izgledati veoma zabavno da ugrize drugo dete i da ga rasplače. Ali isto to dete se zaprepasti koliko njega boli kada mu drugo dete uzvrati ugriz. Tako dete nauči da drugi ljudi nisu samo pokretne slike, već da i oni isto kao i ono imaju osećanja. Ono tako uči da ne treba da radi drugima ono što ne želi da drugi rade njemu.

Osećanje za druge ljude izrasta iz osobinog osećanja za sebe. Osoba zna da kao što su njoj važna vlastita osećanja, tako su i drugome važna njegova osećanja. Kada osoba počne da u drugima vidi sebe, nastaje osnova za prijateljski odnos. Posledica ovog poistovećivanja sa drugima je veoma važna: ono što osoba radi drugome na jednom nivou svesti doživljava kao da radi sama sebi. Tako ne samo da postaje sposobna da sa drugima saoseća, da ih sažaljeva i da se u njih uživljava, već i da oseća krivicu kada shvati da je neopravdano uzrokovala da se drugi pati.

Na psihopatski poremećenu ličnost treba gledati kao na životni stil, kao na osobu koja je tokom svog razvoja i kasnijeg života imala sličan odnos prema ljudima. Od tinejdžerske brutalnost prema životinjama i vršnjacima, do kasnije brutalnosti prema odraslima.

Nekada su psihopatske strukture ličnosti nastajale kao posledica zanemarivanja ili zlostavljanja deteta. Danas otkrivamo psihopate i među odraslima koji su u detinjstvu bili veoma razmažena deca.

Kriza društvenih vrednosti i tranzicija su stvorili društvenu klimu u kojoj je mnogo ljudi preuzelo predatorsku logiku. Kada čovek bez savesti uradi nešto drastično, o njemu čitamo u novinama. A do tada je među nama neprepoznat – iako može biti veoma uspešan i poznat.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs