Lepa, pametna i bogata
14. Marta 2015.
trauma
Trauma javnosti
21. Marta 2015.
Prikaži sve

Da li žene sazrevaju ranije od muškaraca?

Često smo u prilici da čujemo kako žene sazrevaju (odrastaju) mnogo ranije od muškaraca. Da li je baš uvek tako, koji sve faktori doprinose normalnom rastu i razvoju i šta je ono što svaku osobu može da “unazadi” u emocionalnom smislu otkriva za BGonline psihoterapeut dr Zoran Milivojević.

Veliki broj odraslih ljudi, pogotovo onih u mlađim godinama,u svom ljubavnom životu odbijaju da odrastu i upravljaju se dečijim fantazijama o idealnoj ljubavi koja će im se dogoditi kad pronađu pravog partnera. Očekivanje da će kroz nju postići veliku životnu sreću omogućuje zaljubljivanje, ali ti isti zaljubljeni vremenom postaju zavisni od te osobe verujući da je bez nje taj ideal zauvek izgubljen. Kada govori o ovoj temi psihoterapeut dr Zoran Milivojević napominje da se u slepoj ulici “emocionalnog sazrevanja”, odnosno odrastanja najčešće nađu oni koji su bili ušuškani tokom svog detinjstva. Oni se najčešće nerado odriču svoje “zone konfora”.

-Takvim osobama je bilo jako udobno tokom detnjstva i mnogi su se trudili da im ugode. Jedan od načina na koji se izgrađuju ličnosti u tom periodu je identifikacija. To bi trebalo da bude identifikacija sa roditeljem istog pola, pa tako dečak gledajući tatu bi trebalo da kaže: “ Jednog dana ću biti kao tata, a pošto ja volim svog tatu, želim da budem kao on”. Ali, ono dete oko kojeg se svi jako trude gleda istovremeno i mamu i tatu i zaključuje da oni “nisu normalni”. Pita se šta oni imaju od života jer samo nešto rade, trude se da mu ugode, vidi da se žrtvuju i na osnovu toga dete zaključuje da je grozno biti odrastao. To sa sobom nosi stalne obaveze i žrtvovanje, i na osnovu te slike dete često odluči da neće da odraste, odnosno da će kad bude stariji njegov život biti pun igre, duhovitosti…

Identifikacija je vrlo važan mehanizam,napominje Zoran Milivojević, ali i ističe da već pedesetak godina ne funkcionise, pa tako većina devojaka ne želi da liči na svoje majke jer ih najčešće vide kao “žrtve”.

– Njihove majke rade, imaju puno obaveza kod kuće, i dete uglavnom konstatuje da je mama žrtva svega toga i odlučuje da neće da se žrtvuje. Takve devojke radije biraju da kad odrastu budu kao tata- gledaju televiziju, čitaju novine, ne bave se ženskim poslovima. Tako blokiraju odrastanje, ali i stare… Njihovo telo stari, a one prolongiraju psihičko sazrevanje .

Biološki je najbolje roditi dete oko 24. godine, ali većina žena ima obrnuto gledište, pa o tome razmišljaju tek oko 34. godine, kaže dr Zoran Milivojević.

-Često i te “mame-žrtve” savetuju ćerke da malo “prožive”, pa tek onda imaju decu vodeći se time da one nisu”živele život” kad je trebalo i same ih podstiču na takva ponašanja. Ali, onda se pojavljuje drugi problem. Ne možete da se zabavljate i ludujete do 34.godine, a da se onda po porudžbini pojavi – princ, a princeza da postane kraljica…

Doktor Milivojević podseća da devojke svog “idealnog” prizivaju u svoj život oko 35. godine,ali on obično tad ne dođe, pa usledi i 36-ta, zatim 37 –a…

-U tim godinama se smanjuje sposobnost začeća, kreće panika i dešava se da sjajne, lepe, pametne i uspešne žene nisu postale majke iako su to želele zato što nisu našle “pravog”, a baš su želele tog pravog, da i dete ima oca koji će brinuti o njemu. Moj posao je takav da viđam u ordinaciji mnogo takvih žena, kako kod nas, tako i u Sloveniji gde radim. Sve je to povezano sa detinjstvom i nekad srećnim detetom koje u 41. godini razmišlja čak i o samoubistvu jer oseća da je promašilo život.

Činjenica je da deca sad mnogo ranije ulaze u pubertet, a devojčice iz šestog razreda gledaju “osmake”. Ali, to ne znači da će devojčica uvek biti zrelija, već to zavisi prvenstveno od kriterijuma kojima se zrelost ocenjuje, napominje dr Zoran Milivojević.

-Uzmimo za primer ženu koja ima 40 godina i karijeru, svoj stan koji je otplatila, poslove kojima s ebavi, auto, prijatljice, dobre odnose sa bratom, porodicom… Da li je ona zrela? Po nekim socijalnim kriterijumima jeste, ali kad pogledamo njen emocionalni deo ona je jedna devojčica koja čeka da se pojavi princ koji će je usrećiti do kraja života. Onda vidite da je ona u mnogo kriterijuma ispunila zrelost (samostalnost, odraslost), ali u tom jednom je u velikom emocionalnom zaostatku. U svojih 40 godina razmišlja kao kad je imala 14. Sve to navodi da su danas, kad živimo u vreme postmoderne, norme na neki način uništene i samim tim je uništen i koncept normalnosti. Moje kolege i ja se ne mešamo u to. Ako njemu ili njoj odgovara takav sadomazohistički odnos nama je onda to u redu, nema “žrtve” i nikog ko bi se bunio.

Branka Gajić

Fotelje Tatjana Luković / Ateljej TaLook

Ovaj članak je objavljen na sajtu bgonline.rs