Zašto ljubav boli - slika
Zašto ljubav boli?
28. Marta 2015.
Vežbom do talenta
12. Aprila 2015.
Prikaži sve

Dečja tuga kod odraslih

Tuga ili žalost je osećanje koje osoba oseća kada izgubi nešto što joj je veoma važno, za šta je emocionalno vezana. Kako osećanje zasnovano na emocionalnom vezivanju jedne osobe za drugu zovemo ljubav, sledi da je tuga drugo lice ljubavi. Upravo zato što je povezano sa ljubavlju, tugovanje je proces koji dugo traje. Njegova psihološka funkcija je emocionalno razvezivanje od onoga što je osobi bilo značajno i prihvatanje gubitka.

Kada nekoga zavolimo, mi smo se emocionalno vezali, što nam omogućava da osetimo sva ona divna osećanja pripadnosti i povezanosti. Ako izgubimo osobu koju volimo, ako ona ode ili umre, tugovanje nam omogućuje da prihvatimo novu realnost. Kada je proces tugovanja gotov, mi smo se emocionalno razvezali što nas čini sposobnim da se ponovo emocionalno vežemo za nekog drugog – da volimo ponovo. Tako voljenje i tugovanje sačinjavaju ciklus vezivanja i razvezivanja koje omogućuje novo vezivanje.

Zato što nisu sposobna da sama brinu o sebi, deca jesu u poziciji zavisnosti od odraslih koji brinu o njima – najčešće roditelja. Kada malo dete izgubi osobu koja brine o njemu, za koju se emocionalno vezalo, ono je preplavljeno osećanjem tuge. Ova dečja ili infantilna tuga nije samo tugovanje za izgubljenom osobom, već i samosažaljenje malog bića preplašenog saznanjem da ne može samostalno da preživi.

Infantilna tuga se javlja i kod odraslih. Svaki čovek, ma koliko imao godina, u sebi nosi i svoje dečje Ja. Zato neki odrasli u situacijama u kojima gube nešto važno reaguju infantilnom tugom. Umesto da odrasla osoba pokazuje emocionalnu zrelost tako što će osećati duboku tugu uz svest da može da nastavi smisaon život bez onoga što je izgubila, ona veruje da je gubitak kraj svega.

Kada odrasli reaguju iz pozicije zavisnosti oni nam poručuju da su uvereni da ne mogu dalje da žive bez onoga što su izgubili. Za razliku od situacije malog deteta koje zaista ne može da preživi bez odrasle osobe koja brine o njemu, pojava infantilne tuge kod zdrave odrasle osobe ukazuje da postoji konflikt između njenih uverenja i stvarnosti. Iako ona objektivno može samostalno da živi i preživi bez onoga što je izgubila, ona veruje da to nije moguće.

Ovaj konflikt uverenja i stvarnosti je centralno mesto u savetodavnom radu sa odraslim ljudima koji su zavisni od svojih ljubavnih partnera. Kada osoba osvesti svoja uverenja zbog kojih održava sebe u nepotrebnom odnosu emocionalne zavisnosti od partnerovog prihvatanja i ljubavi, kada nauči razliku između odraslog emocionalnog vezivanja i dečjeg emocionalnog vezivanja, tada ima šansu da emocionalno odraste. Posledica je da sposobnost za odraslo tugovanje zamenjuje sposobnost infantilnog tugovanja.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs