Dvoličnost
6. Septembra 2014.
Snalažljivost
20. Septembra 2014.
Prikaži sve

Dilema zatvorenika

Trudeći se da svoje ponašanje uskladimo sa stvarnošću, često se ponašamo na osnovu toga šta pretpostavljamo da jeste ili da će da bude. Živeći u zajednici, svoje ponašanje „prilagođavamo” ne tome kako se drugi zaista ponašaju, već tome šta očekujemo, kako verujemo da će se oni ponašati.

Koliko moćno predviđanje o tuđem ponašanju utiče na izbor vlastitog ponašanja odlično ilustruje „dilema zatvorenika”. Zamislimo da su dva kriminalca počinila pljačku i da ih je policija uhapsila.

Ali policajci nikako ne mogu da dokažu da su baš ta dvojica pljačkaši, tako da je jedini način da budu osuđeni da oni sami priznaju svoje nedelo. Kriminalci, ne želeći da idu u zatvor, sve negiraju. Tada policajci mogu da ih postave u logički problem koji se zove „dilema zatvorenika”.

Nakon što ih razdvoje i onemoguće im međusobno dogovaranje, policajci svakome od njih daju „ponudu”. Obojici se kaže da ako prizna da su zajedno pljačkali, da će onaj drugi da dobije strogu kaznu, a da će njemu biti oproštena jer je sarađivao.

A zatim mu se kaže da mora da požuri jer je identična ponuda data i njegovom pajtašu, tako da će važiti samo za onoga ko prvi prizna.

Iako je za obojicu najbolje da niko ništa ne prizna, šta će biti zavisi od toga šta svaki od njih veruje da će da uradi onaj drugi. Kada jedan posumnja da će drugi da ga izda, tada je u dilemi jer ne zna šta je najbolje što može da uradi u toj situaciji. Ne želi da bude izdajica, ali ne želi ni da završi u zatvoru.

Ako je potpuno siguran da ga drugi neće odati, onda će odlučiti da i on ćuti. Ako posumnja da će drugi da ga „izigra” prihvatajući ponudu, tada bi bilo pametno da ga u tome preduhitri. Za inspektore je najbolji scenario kada jedan prizna, a drugi koji je hteo da ćuti, da bi sprečio da ispadne gubitnik, a bivši pajtaš pobednik, „otkuca” prvog za neko drugo kriminalno nedelo.

„Dilema zatvorenika” se prikriveno pojavljuje u našim svakodnevnim životima. Nekada emotivni partner koji očekuje da će biti prevaren, prvi počne da vara kako bi sprečio da jednog dana on bude taj koji je „gubitnik”.

Nekada država, koja očekuje da će građani da izigraju njene propise, postaje „lukava” donoseći takve propise kojima unapred kažnjava sve građane za nepoštenje. Zašto bi neko plaćao struju, kada „niko drugi” ne plaća? Primera je mnogo.

Ako neko veruje da drugi nisu u redu i da se neće pridržavati onih pravila koja zapravo zajednicu čine zajednicom, jer bi bila dobra za sve kada bi ih se svi pridržavali, tada se povećava rizik da će on sam smatrati da je „glup” ako ih se pridržava, a pametan ako ih se ne pridržava.

Dajući tako prednost ličnom interesu nad zajedničkim, svi gubimo jer smo zatvorenici opisane dileme.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs