Kazna za bezosećajnost
17. Aprila 2009.
Bekstvo od ljubavi
8. Maja 2009.
Prikaži sve

Doba zaljubljivanja

Danas je uobičajeno da se na zaljubljenost i zaljubljivanje gleda kao na visoku vrednost. Na primer, kada se kćerka u pubertetu zaljubi, roditelji su pozitivno uzbuđeni i na to gledaju blagonaklono. Drugi roditelji su zabrinuti jer još nisu primetili da je njihov osamnaestogodišnji sin ikada bio zaljubljen. Mislimo da je zaljubljenost ljubav, dakle nešto vredno i poželjno. Kako je sve više signala da nešto nije u redu sa savremenim muško-ženskim odnosima, postoji potreba da malo bolje pogledamo one stvari koje inače podrazumevamo. Zaljubljenost je svakako jedna od njih.

Uobičajeno je da ljudi izjednačuju osećanja ljubavi i zaljubljenosti. Razlog za to je što se ova osećanja slično osećaju, s tom razlikom što je osećanje zaljubljenosti intenzivnije. Zbog toga mnogi misle da je zaljubljenost početna, veoma snažna ljubav, koju kasnije prati ono „obično” osećanje ljubavi. Danas ima sve više dokaza da je takvo mišljenje pogrešno. Na primer, psihološki mehanizmi koji učestvuju u osećanju zaljubljenosti su sasvim različiti od onih koji učestvuju u osećanju ljubavi. Glavna razlika je u odnosu prema tome kakva je druga osoba u stvarnosti. Dok je ljubav zasnovana na realističnoj proceni druge osobe, u zaljubljenosti postoji nerealistična, idealizovana procena druge osobe. Zbog toga onaj koji je zaljubljen ima iskrivljenu sliku o osobi u koju je zaljubljen. Stvar dodatno komplikuje to da toga uopšte nije svestan. Sve to čini da drugima zaljubljena osoba deluje „zaslepljeno”.

Stari Grci su smatrali da osećanja dolaze od bogova, a zaljubljivanje su pripisali delovanju Erosa. Da bi naglasili iracionalnost zaljubljenosti, Erosa su predstavljali kao dete, jer deca ne znaju šta rade, a da bi to još više naglasili, stavili su mu povez preko očiju. I takav bog odapinje strelice zaljubljenosti nasumice, probadajući srca ljudi onda kada to niko ne bi očekivao.

Mnogi čekaju pravu osobu u koju će se zaljubiti, da bi nakon toga s njom zasnovali brak i porodicu. Nisu svesni da na taj način najvažnije stvari u svom životu zasnivaju na iracionalnom početku. Kasnije, kada se ispostavi da početno očekivanje nije ispunjeno, sledi razočaranje i razvod. Ako je istina da je porodica osnovna ćelija društva, onda je naše društvo zasnovano na osećanju zaljubljenosti.

Iako je savremena psihologija ljubavi prikupila puno dokaza da zaljubljenost traje kratko, da uglavnom vodi u razočaranje i raskid, da nije „prirodno” osećanje jer ne postoji u primitivnim društvima, da je jedna vrsta narcisoidnosti, negacija ljubavi, mi nastavljamo da je veličamo samo zato što je tako prijatno biti zaljubljen.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs