Obožavanje
9. Jula 2011.
Čekajući princa
23. Jula 2011.
Prikaži sve

Filofobija

Pojam filofobija ili fobija od ljubavi, ne samo da zvuči stručno, već pretenduje da bude dijagnoza pogodna da je neko postavi samom sebi ili da je pripiše nekom drugom. Šta se krije iza „fobije od ljubavi”?

Za razliku od reči strah, reč fobija podrazumeva postojanje iracionalnog straha. Kao i u slučaju drugih fobija, na primer, straha od lifta, ljudi se u stvarnosti ne plaše lifta, već one negativne posledice za koju pretpostavljaju da će se dogoditi ako se voze liftom. A kada istražimo ove pretpostavljene negativne posledice, otkrivamo da ljudi koji pokazuju iracionalni strah od ljubavi spadaju u dve kategorije: oni koji se plaše da se zaljube i oni koji se plaše da se emocionalno vežu.

Iako većina mladih ljudi želi da se zaljubi – jer je biti zaljubljen lepo i prijatno osećanje – postoje i oni koji se plaše ovog stanja. Glavni strah je da će tada izgubiti sebe, svoj identitet i kontrolu nad sobom. Ove osobe veruju da stanje zaljubljenosti menja ličnost tako da ona postane potpuno iracionalna. Vide sebe kao nekoga ko zbog zaljubljenosti i straha da ne izgubi osobu u koju je zaljubljen postaje ponizan i čini stvari koje nikada ne bi činio „pri zdravoj pameti”. Drugi se plaše da ako se zaljube da će se ponoviti neka traumatična priča koju su već doživeli: da će biti odbačeni, iskorišćeni, razočarani. I zato, da bi sprečili neku od ovih negativnih posledica, ljudi beže od zaljubljivanja.

Mnogo je češće da ljudi izbegavaju da se emocionalno vežu, da zavole neku drugu osobu. Ova vrsta fobije od ljubavi je uglavnom zasnovana na strahu od gubitka slobode jer se emocionalno vezivanje poistovećuje sa neslobodom, sa krajem zanimljivog života, sa prestankom nadanja da će se u nečijem životu zaista dogoditi nešto izuzetno. I dok je strah od vezivanja po logici stvari prisutan među tinejdžerima i dvadesetogodišnjacima, od njega sve više pati i pupulacija koja je u tridesetim i četrdesetim godinama.

Iza svakog iracionalnog straha postoji iracionalna logika koja ga i stvara. I upravo je tu logiku potrebno otkriti i promeniti kako bi strah nestao. I zato je bolje o pojavama u životu govoriti bez korišćenja velikih reči. Kada nešto dobije stručno ime, započinje neku vrstu samostalnog života: „Žao mi je ali me moja filofobija sprečava da…” Na taj način umesto da ljudi shvate da sami stvaraju problem tako što razmišljaju na određeni način, postaju pasivni objekti, žrtve nekakve fobije i poremećaja.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs