Intervju “Glas javnosti”: IGRE SMRTI

Intervju u dnevnom casopisu “Dnevnik”: KAKO JE NENORMALNO POSTALO NORMALNO
13. Februara 2005.
Intervju “Politika”: LJUBAV NIJE LITERATURA
24. Juna 2007.
Prikaži sve

Intervju “Glas javnosti”: IGRE SMRTI

Igre smrti

Dr Zoran Milivojevic, autor knjige “Igre koje igraju narkomani”

Transakciona analiza je dobila ime na osnovu jednog od njenih osnovnih pojmova, a to je pojam transakcije. Transakcija je elementarni komunikacijski cin u kojem dve osobe razmenjuju poruke. Erik Bern je smatrao da licnost nije nužno celovita i integrisana, vec sastavljena iz tri osnovna ego stanja: odrasli, dete i roditelj Izdavacka kuca “Psihopolis” iz Novog Sada nedavno je objavila najnoviju knjigu dr Zorana Milivojevica “Igre koje igraju narkomani”. Jedan od naših najuglednijih i najiskusnijih psihijatara i psihoterapeuta, cije su dve prethodne knjige “Emocije” i “Formule ljubavi” postale bestseleri, u svom poslednjem delu bavi se transakcionom analizom problematicnog uzimanja droga, kako stoji u podnaslovu knjige.

Kako je nastala ova knjiga?

– Od nastanka prve verzije ovog rukopisa proteklo je mnogo vremena, citavih dvadeset šest godina. Davne 1981. godine napisao sam tridesetak strana teksta pod nazivom “Narkomanske igre”. U pitanju je bio interni edukativni materijal za studente volontere angažovane u projektu “Algrena” – alternativna grupa za resocijalizaciju narkomana koja je delovala u Beogradu u prvoj polovini osamdesetih. Na kraju sedamdesetih godina prošlog veka kao student medicine sasvim slucajno sam došao u dodir sa problemom uzimanja droge. Tokom istraživanja problema seksualnosti narkomana, došao sam i do nekih drugih saznanja iz oblasti problematicnog uzimanja droga. Jedno od njih je da se narkomani – apstinenti nalaze u jednom veoma nepovoljnom socijalnom polju. Dok s jedne strane deluju pozitivne, terapijske sile, s druge strane je mnogo negativnih društvenih sila koje ih “guraju” ili “vuku” nazad u društvenu ulogu narkomana. U to vreme se broj narkomana u Beogradu procenjivao na nekoliko hiljada, što je smešna cifra u odnosu na današnje vreme.

Zašto je vaš rukopis morao da ceka cetvrt veka da bi bio objavljen?
– Sve vreme sam znao da tekst o igrama ima veliku prakticnu vrednost, ali, pošto sam prestao da terapijski radim sa populacijom koja uzima drogu, sve sam se ma nje osecao kompetentnim za ovu oblast kako je vreme odmicalo. Kao da sve manje imam prava da pišem o ovoj temi. Intimno sam se nadao da ce neko drugi, verovatno negde u svetu, napisati slican tekst. No, to se nije dogodilo. Sve veci podsticaj da dovršim i objavim knjigu bio je moj sin koji se polako bližio godinama u kojima droge pocinju da bivaju potencijalna opasnost. Malo toga se promenilo u proteklih cetvrt veka. Dok s jedne strane cveta organizovani kriminal u smislu proizvodnje, šverca i distribucije droge, s druge strane su prevencija, terapija i resocijalizacija ostale potpuno marginalizovane. To me je trglo iz samoizolacije i osecaja inferiornosti. Tek kada sam shvatio da tekst mogu osavremeniti pomocu kritika kolega koji se aktivno bave terapijom i lecenjem narkomanije, nestala je i poslednja kocnica.

Znacajno mesto u vašoj knjizi ima transakciona analiza. Kako biste našim citaocima bliže objasnili ovu psihoterapijsku disciplinu?
– Okvir kroz koji posmatramo ono ljudsko ponašanje koje nazivamo igra jeste savremena psihološka i psihoterapijska disciplina koja se naziva transakciona analiza. Rec je o pravcu koji je krajem pedesetih godina prošlog veka, upravo u periodu punog razvoja humanisticke psihologije i ljudske fascinacije komunikacijom, iznikao na temeljima psihoanalize. Osnivac ovog pravca je americki psiholog i psihoterapeut dr Erik Bern, cije su tri knjige “Koju igru igraš”, “Šta kažeš posle zdravo” i “Seks u ljubavi” prevedene na naš jezik i dobro poznate našoj publici. Inace, transakciona analiza je dobila svoje ime na osnovu jednog od njenih osnovnih pojmova, a to je pojam transakcija. Transakcija je elementarni komunikacijski cin u kojem dve osobe izmedu sebe razmenjuju poruke. Bern je smatrao da licnost nije nužno celovita i integrisana, vec da je sastavljena iz odredenih delova koje je nazvao “ego stanja”. Smatrao je da je licnost sastavljena iz tri osnovna ego stanja, koja je, da bi celu stvar ucinio razumljivom i obicnom coveku, nazvao: odrasli, dete i roditelj. Ovakav pogle d na komunikaciju dovodi do sagledavanja njene kompleksnosti. Upravo zato što postoji veliki broj mogucih kombinacija, kada se uzme u obzir da dve osobe imaju tri osnovna stanja. Bern je i dalje proucavao serije transakcija, posebno one koje se ponavljaju

U vašoj knjizi nailazimo na obilje primera igara koje igraju narkomani. Navedite nam neku od njih?

– Naveo bih primer jedne igre pod nazivom “Šta ti znaš kad nisi probao”. Recimo, naš strucnjak drži predavanje o štetnosti droge i neko iz grupe ga pita da li je on probao drogu. Svaki odgovor je loš. Ako kaže jesam, onda je pitanje koliko je on kompetentan da drži ta predavanja. S druge strane gledano, eto, on je uzimao drogu, pa šta mu fali. Onda ga pitaju šta je uzimao, pa šta god da im odgovori, oni obicno kažu: samo to? Onda neko sa autoritetom iz grupe izade i kaže šta je sve on koristio, imajuci za cilj da zaseni publiku. Ukoliko doktor kaže da nije koristio drogu, obicno reaguju tako što kažu da neko ko nema licno iskustvo sa drogom, ne može da drži takva predavanja.

Mila Milosavljevic