Deci prava roditeljima kursevi
14. Decembra 2014.
Posrnulo društvo i vrednosne konfuzije
22. Decembra 2014.
Prikaži sve

Jači i slabiji

Jedan od argumenata koji koriste zagovornici da se roditeljima oduzme pravo da telesno kazne decu jeste da onaj ko je jači nikada ne bi smeo da udari onoga ko je slabiji. To se ilustruje slikom iz dečje perspektive u kojoj džinovski roditelj udara po turu majušno dvogodišnje dete. Takvo ponašanje se označava kao zlo i neprihvatljivo iz jedinog razloga što neko ko je fizički jači koristi svoju moć nad nekim ko je fizički slabiji. Da li je to dobra argumentacija? Da li je zaista primena fizičke moći a priori negativna?

Zamislimo situaciju u kojoj nakon svađe sa prodavcem osoba počinje da ga udara i da ruši sve po prodavnici. Nakon toga upadaju dva policajca koja obaraju nasilnika na pod i onemogućavaju da se pomeri dok mu stavljaju lisice. Kakav bi bio vaš komentar da ste prisutni? Da nije fer da dvojica napadnu jednoga ili da su policajci postupili ispravno?

Naša procena nekog ponašanja, pa bio to i udarac po detetovom turu, zavisi od konteksta, od situacije u kojoj se to ponašanje dogodilo, kao i od detetovog ponašanja koje mu je prethodilo. To znači da ne možemo suditi o samom ponašanju a da ne znamo kontekst u kojem je nastalo. Kao što znamo iz krivičnog prava, sud je mesto gde se utvrđuje kontekst i najdrastičnijih ponašanja, poput ubistva, pa i ona mogu biti proglašena opravdanim ukoliko je utvrđeno da su učinjena u nužnoj odbrani. Da bismo ocenili primenu sile roditelja nad detetom, moramo oceniti da li je takav postupak bio opravdan ili neopravdan, da li je iz njega nastala korist ili šteta.

Kako je reč o kažnjavanju, mora se uzeti u obzir detetovo ponašanje koje je prethodilo. Svako kažnjavanje, pa i telesno, jeste poziv detetu da nauči da je neko njegovo ponašanje štetno i zato zabranjeno. Možemo pretpostaviti da je roditelj prethodno zamolio dete, upozorio ga, oštro ga kritikovao, zapretio kaznom, a onda, kada je iskusio da ove „nenasilne” metode vaspitanja nemaju moć da utiču na detetovo ponašanje, odlučio da primeni silu. Pretpostavka je da je roditelj odrasla osoba koja je odgovorna za dete, koja vodi računa o detetu i koja zna šta je opasno, a šta korisno. Tada je primenjena kazna koristan i dobar postupak.

Za procenu načina kažnjavanja važno je da li je ono opravdano – pravedno, to jest da li je dete svojim ponašanjem zaista zaslužilo takvu kaznu. Ukoliko su težina prekršaja i kazne u proporciji, onda se ovakvo kažnjavanje smatra primerenim, to jest pravednim.

Umesto da se vrši nasilje nad zdravim razumom težeći da se telesna kazna na silu odredi kao nasilje, a zatim da se zabrani, za decu bi bilo mnogo bolje da se roditeljima jasnije predstavi razlika između telesnog kažnjavanja i fizičkog zlostavljanja.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs