Bahaćenje
10. Avgusta 2013.
Privlačnost i sreća
24. Avgusta 2013.
Prikaži sve

Kako motivisati druge

Svako je povremeno u situaciji da treba da predloži ili da zahteva od neke osobe – od deteta ili odraslog – da se ponaša na određeni način. Psihološkim rečnikom rečeno, u tim situacijama pokušavamo da druge motivišemo na određenu aktivnost. Međutim, iako je uobičajeno da govorimo da „neko nekoga motiviše”, stvarnost je da u odnosima između ljudi ne postoji mehanički odnos uzorka i posledice. Zato što svako za sebe odlučuje kako će da se ponaša, mi nemamo moć da budemo uzrok tuđeg ponašanja. Iz istog razloga sledi da ne možemo drugoga da motivišemo, već samo možemo da ga pozovemo da se ponaša na određeni način. Ta razlika između uzrokovanja i pozivanja je velika.

Iako je svako taj koji sebe motiviše ili demotiviše, niko nije imun na poruke drugih ljudi kojima ga pozivaju da se ponaša na određeni način. Kada nekome uputimo neku poruku, mi, bar za trenutak, utičemo na način na koji razmišlja. Ako, na primer, nekome postavimo neko pitanje, on, da bi razumeo postavljeno pitanje, mora sebi da predstavi reči i pojmove koje koristimo u datom pitanju. Na taj način naša pitanja i naše poruke utiču na mentalne tokove drugih ljudi.

Da bi naše poruke imale značajniji uticaj na druge, treba da „dotaknu” sistem vrednosti osobe kojoj su upućene. Ako se poruka tiče nečega što drugome nije važno, ona na njega neće da utiče. Što je osobi važnija vrednost koju poruka „dotiče”, to je veća verovatnoća da će uticati na njeno ponašanje.

Ako želimo da se neko, dete ili odrasla osoba, angažuje u nekoj aktivnosti, tada je najbolje da mu tu aktivnost predstavimo kao dobar način na koji može da ostvari neku od svojih visokih vrednosti. I zato je dobro da znamo ili da pogodimo šta je nekome važno.

Isti princip važi i za situacije kada želimo da utičemo na osobu da se ne ponaša na neki određeni način. Neželjenu aktivnost treba joj predstaviti kao negaciju neke od njenih visokih vrednosti. Ako, na primer, želimo da dečaka od 12 godina, koji se bavi tenisom i kome je idol Novak Đoković, odvratimo od pušenja cigareta, tada poruke koje su usmerene na to da pušenje narušava zdravlje, verovatno neće biti učinkovite. Mladima u tim godinama zdravlje je nešto što se podrazumeva; veruju da će večno biti zdravi, tako da im zdravlje nije vrednost. Sasvim je drukčije sa porukom da pušenje smanjuje kondiciju za bavljenje sportom.

Ako želimo da se ljudi koji su nam bliski, koje volimo, ponašaju na načine koje smatramo ispravnim, a ne na načine koje smatramo štetnim ili rizičnim, tada je najbolje da razmislimo kako je najbolje da utičemo na njih. Kako ih poznajemo, neće biti teško da otkrijemo na koju njihovu vrednost treba da apelujemo.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs