Asertivnost
29. Septembra 2012.
Ponos
13. Oktobra 2012.
Prikaži sve

Konflikti

 Mnogi misle da sukob ili konflikt između dve osobe nastaje onda kada se između njih pojavi razlika u mišljenju. Iako razlika jeste neophodna da bi nastao konflikt, ona nije dovoljna: strane u konfliktu moraju da imaju i suprotne energije. I zato je najjednostavnija definicija konflikta da je to situacija kada istovremeno postoje dve želje koje se međusobno isključuju.

Konflikt, kao situaciju u kojoj postoje dve želje koje se međusobno isključuju, ne treba brkati sa načinima na koje ljudi pokušavaju da razreše konflikt u svoju korist. Tipično je da svaka strana u konfliktu pokušava da utiče na onu drugu da uradi ono što prva strana želi. Koriste se različiti načini: od molbi, nagovaranja, nuđenja kompenzacije, zastrašivanja i drugog emocionalnog iznuđivanja, pa sve do fizičkog nasilja. U tom smislu svađa ili tuča nije konflikt, već pokušaj dve strane da ga reše.

Kako se u svakodnevnom životu veoma često pojavljuju situacije u kojima dve osobe ne mogu da istovremeno zadovolje svoje želje, konflikti su normalna pojava. Čak i onda kada su ljudi povezani snažnom ljubavlju. Iako mnogi misle da u odnosima ljubavi ne treba da postoje konflikti, takvo beskonfliktno stanje je teško i zamisliti: dve osobe koje se vole ne samo da sada žele isto nego iz trenutka u trenutak, u dugačkom periodu imaju iste želje. Često je da se u „bezkonfliktnim” vezama jedan partner konstantno odriče svojih želja kako bi ugodio partneru.

Ljudi koji imaju ispravan odnos prema konfliktima prave razliku između svojih želja i sebe kao osobe. Ako ne prave tu razliku, kada neko odbije da im ispuni želju, oni odbijanje pogrešno tumače – odbacivanje i kao osobe, kao ljudskog bića. Zato se na uvrede i reaguje odbrambenim prezirom. Tako konflikt želja postaje konflikt osoba.

Kada osoba shvati da odbijanje neke njegove želje nije isto što i odbacivanje nje kao osobe, tada može da poveže konflikte sa odnosima poštovanja i ljubavi.

Malo dete tek tada može da razume da mu roditelji osujećuju želju ne zato što ga ne vole već zato što ga vole. Dok ne nauči tu razliku, ono mora da misli da ga roditelj koji mu osujećuje želju u stvari ne voli. Umesto da deci nametnu odraslo razumevanje konflikata, mnogi roditelji prihvataju dečje razumevanje koje izjednačava konflikt i neljubav, tako da popuštaju. Zbog kasnijeg života veoma je važno decu učiti da u konfliktu ne odbacujemo njih, već neke njihove neprihvatljive želje. A najbolji način podučavanja je sopstvenim primerom.

Da bi u našem društvu mogli da se svađamo kulturno, potrebno je da kolektivno razlikujemo sebe od svojih želja i ideja.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs