Roditeljska sabotaža
25. Septembra 2010.
Javno i privatno
16. Oktobra 2010.
Prikaži sve

Kulturni obrazac

U svakoj ljudskoj zajednici seksualnost je prepoznata kao važan fenomen, tako da svako društvo ima određeni stav prema seksualnosti – kulturni obrazac. Polni nagon ima svoj biološki izvor, ali na to ka čemu će nagon biti usmeren presudno utiču socijalni i psihološki momenti. Kulturni obrazac kroz sistem zabrana i dozvola određuje poželjno i nepoželjno seksualno ponašanje pripadnika zajednice. Dozvoljene seksualne prakse postaju običaji date zajednice, deo njenog morala.

Stav tradicionalnih društava prema seksualnosti je manje-više isti. Uglavnom se zabranjuje seks sa roditeljima, braćom i sestrama i drugim bliskim srodnicima; sa osobama istog pola; sa decom koja nisu polno sazrela; sa životinjama; sa umrlim i sa različitim predmetima. Za svaku zabranu postoji neki racionalni argument koji je opravdava. Sve ove zabrane povezuje želja zajednice da se reprodukuje, da onemogući sve one seksualne prakse koje ne vode ka rađanju zdravog potomstva.

Za većinu kulturni obrazac postaje lični obrazac. Tokom vaspitanja on se nameće deci direktnim i indirektnim porukama od strane roditelja i drugih autoriteta. Kada deca usvoje ove norme, one postaju deo njihove psihičke strukture – superega. A kada polno sazru, superego usmerava i ograničava njihovo seksualno ponašanje.

U poslednjih četrdesetak godina u bogatim zapadnim društvima je došlo do promene mentaliteta. Želja da se kvalitetno živi, da se uživa u bogatstvu koje društvo pruža dovela je do toga da prevlada ideja o slobodi pojedinca i o njegovim pravima. Seksualna revolucija koja je započeta šezdesetih liberalizovala je pornografiju i bitno promenila heteroseksualnu polnu praksu menjajući kulturni obrazac. Homoseksualnost je shvaćena kao izraz prava pojedinca da izabere svoju polnu orijentaciju.

U vaspitanju je zavladao dozvoljavajući stav roditelja prema dečjem seksualnom ponašanju. Činjenicu da mladi sve ranije stupaju u polne odnose, a sve kasnije u stabilne veze objašnjavamo liberalnim superegom. Liberalizacija mentaliteta se nastavlja: neke sudske presude su veoma blage kada su u pitanju zakonom zabranjeni incestuozni odnosi odraslih; zastupnici seksualnih prava dece su dobili svoju političku partiju; itd.

Kao kontrast, mnoge zemlje na jugu i na istoku su tradicionalna društva koja se čvrsto drže svog kulturnog obrasca, pogotovo islamske zemlje. I dok pojedinac liberalnog društva u svojoj želji da uživa ne želi da rađa decu jer bi mu ona ograničila uživanje, u tradicionalnim društvima raste populacija budućih stanovnika planete Zemlje. Ali pojedinca bez dece daleka budućnost mnogo ne zanima.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs