Psovanje
17. Maja 2015.
Medijsko nesvesno
30. Maja 2015.
Prikaži sve

Lečimo koren nasilja

Nedavna polemika oko pokušaja da se razumno telesno kažnjavanje dece od strane roditelja stavi izvan zakona, raskrila je da ni neki stručnjaci ne razlikuju šta je primena sile, a šta je nasilje. Iako reč nasilje jasno označava da se nešto radi na silu, da je primenjena sila, ipak nije svaka primena sile nasilje. Ukoliko je sila primenjena legitimno, kao kada neko, na primer, to čini da bi se odbranio od fizičkog napada, to nije nasilje, već je samoodbrana ili nužna odbrana. Šta je onda nasilje? Nasilje je svaka nelegitimna, nerazumna, nezakonita ili štetna primena sile. Zato kada onaj koji se fizičkom silom brani od fizičkog napada to čini nerazumno i preterano, prekoračujući granice nužne odbrane, i sam postaje nasilan.

Kao svako ponašanje, i nasilna radnja je izraz određene unutrašnje logike osobe koja je nasilna. Preduslov za pojavu nasilja je konflikt, sukob dve želje. Kada jedna osoba želi jedno, a druga osoba nešto drugo, svaka od njih pokušava da utiče da druga uradi ono što prva želi. Kada neko nije u stanju da konflikt razreši razgovorom, molbama i apelima, emocionalnim ucenama i slično, tada može da pokuša da drugu osobu „dodatno motiviše” pretnjom ili vršenjem fizičkog nasilja.

Da bi razumeli nasilje, pogotovo ono koje vodi u ubistvo i samoubistvo, ne smemo ga posmatrati kao izolovani fenomen, već u svetlu subjektivnih razloga, iskrivljene logike osobe koja vrši nasilje. U toj logici se nalazi koren ili izvor nasilja.

Iako se mnogo govori o porodičnom nasilju, malo se govori o onome što ga najčešće stvara, a to je ljubomora. Poznato je da ljubomorni kao problem ne doživljavaju svoju ljubomoru, već partnerovo ponašanje. Zato pokušavaju da je smanje tako što kontrolišu kako se partner ponaša. Da bi ga naterali na to, zastrašuju i vrše nasilje. Konačni događaj može da bude ubistvo ili umorstvo, zbog čega je ljubomora tako i nazvana.

Da bismo smanjili broj tragičnih incidenata u kojima ostavljeni ljubavnik ili muž ubija ženu jer smatra da mu je bez nje život besmislen i nepotreban, što je razlog da ubije i sebe, potrebno je da javno ističemo iskrivljena uverenja, zbog koji ljudi vrše ovakve zločine, a zatim jasno pokazati da su ta uverenja iracionalna i glupa, pa čak ih i javno ismejati. Tek kada se u društveni fokus više stave ljubavni odnosi, ljubomora, značenje raskida ili razvoda, a ne samo nasilje kao neprihvatljivo ponašanje, možemo da očekujemo pozitivne pomake.

Cilj nam je da ljudi prestanu da povezuju bivšeg partnera sa smislom vlastitog života, jer nikakav zakon, kao ni policija, ne mogu da zaustave osobu koja je odustala od vlastitog života da ne izvrši ono što je čvrsto naumila.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs