Odbijanje koje privlači
3. Juna 2009.
Ljubavni sastanak „na neviđeno”
19. Juna 2009.
Prikaži sve

Ljubav bez granica

Šta mislite o majci koja je zaključila da nema više ljubavi između nje i njenog muža i koja zatim napušta muža i dvoje dece kako bi bila sa muškarcem kojeg voli?

Povremeno se može čuti izjava da je u ljubavi i u ratu sve dozvoljeno. S obzirom na to da je ratovanje krajnji oblik neprijateljstva, nešto što se dovodi u vezu sa emocijom mržnje, a ne ljubavi, to poređenje je malo čudno. Šta je onda smisao ove izjave? Ja je razumem kao izjavu da cilj opravdava sredstvo, da kada je ostvarenje nekog cilja nekome toliko važno da je važnije od svega drugog, tada ne treba birati kako će se doći do njega.

Tragični događaji na našim prostorima tokom prethodne decenije upravo nas uče da ni u ratu nije i ne sme biti sve dozvoljeno. Ako postoji neka vrsta etike ratovanja, tada sigurno mora postojati i neka vrsta ljubavne etike.

Ma koliko bila nekome važna, ljubav prema nekoj osobi ne bi trebalo da bude najvažnija vrednost. Ukoliko je ljubav prema drugome najvažnija vrednost datoj osobi, onda njena ljubav postaje fanatična, postaje neobuzdana strast. Ukoliko je data osoba onemogućena da ostvari ono što joj je najvažnije na svetu, ona će biti sposobna da uradi bilo šta da bi ostvarila taj svoj cilj. To znači da je neko ko misli da je najvažnije da ostvari vezu sa određenom osobom spreman i da ubije onoga za kojeg proceni da je pretnja njenoj ljubavi, da bi mogao da joj „preotme“ ljubav voljene osobe. Kada neko uzdiže partnersku ljubav iznad svih ostalih životnih vrednosti, on postaje fanatik ljubavi. A fanatična ljubav je, kao i svaki fanatizam, destruktivna, kako za pojedinca, tako i za zajednicu.

Šta mislite o majci koja je zaključila da nema više ljubavi između nje i njenog muža i koja zatim napušta muža i dvoje dece kako bi bila sa muškarcem kojeg voli. Verovatno ovakvoj ženi ne sporite njeno pravo da potraži sreću sa drugim muškarcem, ali ste se namrštili kada ste pročitali da je napustila i svoju decu.

Zbog toga ljudi koji se odluče da u svom sistemu vrednosti partnersku ljubav stave na vrhovno mesto postaju nemoralni, ponašaju se poput nekog „ljubavnog psihopate“. Istu pojavu neki nazivaju „sveto pravo ljubavi“ smatrajući da ljudi koji vole imaju prava da zbog ljubavi i iz ljubavi odstupaju od običaja, od društvenih normi, od zakona i datih zakletvi. Zar nije upravo Tristan bio vitez koji je zbog ljubavi prema Izoldi prekršio vitešku zakletvu vernosti?

Kada neko izjavi da je u ljubavi sve dozvoljeno, on se opravdava, normalizuje svoj postupak. I zato se suprotstavite, odbacite i samu mogućnost da to može biti pravilo igre. Nikakva emocija, ni snažna ljubav ni snažna zaljubljenost, pa ni snažna ljubomora ili mržnja ne mogu biti opravdanje za naše postupke. Ako ne postoje vrednosti koje su važnije od partnerske ljubavi ona postaje „egoizam udvoje“.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs