Lečimo koren nasilja
23. Maja 2015.
Maštanje
25. Jula 2015.
Prikaži sve

Medijsko nesvesno

Kod nas se retko može sresti osoba koja ne misli da su u našem medijskom prostoru – u elektronskim i pisanim medijima – suviše zastupljene potpuno nebitne teme. Menjajući televizijske kanale, retko nalazimo emisije koje ne nude površne, isprazne i lagane teme. Gledamo kako voditelji ćaskaju sa ličnostima čiji nam doprinos zajednici nije jasan. Svuda je previše muzike, a premalo smisaonih razgovora. Na radiju se, pored muzike i površnih, povremeno duhovitih razgovora voditelja sa slušaocima, veoma retko čuje pametna i korisna emisija. Pridružuju se pisani mediji sa slikama nepoznatih starleti i detaljima iz njihovog života. Puni su bombastičnih naslova, iza kojih nisu tekstovi koji ih opravdavaju.

Neki u tome vide manipulaciju vlasti, koja nebitnim sadržajima zamajava narod, sledeći antičku tehniku vladanja „hleba i igara”. S druge strane, mediji opravdavaju svoju programsku i uredničku politiku borbom za opstanak na tržištu, gaseći popularne emisije koje su se bavile stvarnim problemima, šireći zabavni program.

Ako zaista medijska ponuda odgovara potražnji, deo odgovornosti za medijske sadržaje je na publici koja traži i prihvata takve sadržaje.

Savremeni način života je takav da najbolji deo svog dana ljudi provode boreći se da zadrže svoja radna mesta i poslove. A kada dođu kući, očekuju da im mediji pruže teme koje će ih opustiti i zabaviti. Dominantni odnos prema medijskim sadržajima više nije spoznajni, već osećajni. Ljudi ne žele da misle, već da osećaju, i to da se osećaju prijatno. Otud i prenaglašena potreba za zabavom.

Kada je medijski sadržaj ozbiljan, tema teška, kada duže traje, kada nema drame, ljudima postaje neprijatno. Ne želeći dodatnu neprijatnost, menjaju kanal, stanicu ili preskaču članak. Zato mediji koji se bave zaista važnim, ozbiljnim temama gube gledanost, slušanost i čitanost. Boreći se za opstanak, mediji ulaze u sve oštriju utakmicu udovoljavanja potrebama publike za zabavom.

Sile tržišne utakmice čine da mediji ugađaju tako što selekcionišu teme i prilagođavaju sadržaje. Tu su na delu svi mehanizmi koje je otkrila psihoanaliza, a koje pojedinac koristi nesvesno da bi se odbranio od negativnih aspekata stvarnosti i sačuvao svoj spokoj. Iako ne treba potceniti uticaj centara moći i profita, političke manipulacije koje utiču na ovo, ipak se čini da se mnogo toga u ponašanju medija odvija bez plana i namere.

Treba prihvatiti da nas na naš zahtev masovni mediji tretiraju kao decu željnu zabave. Svako ko želi da dobro razume svet u kojem se krećemo treba aktivno da traži informacije, koristeći alternativne medije. Osećanja ne mogu da zamene mišljenje, pa ni onda kada su veoma prijatna.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs