Uzori i idoli
25. Maja 2013.
Životni elan
14. Juna 2013.
Prikaži sve

Mentalno računovodstvo

Da li isto vrede stotine evra koje neko teško zaradi i stotine evra koje neko stekne na lak način? Racionalan odgovor glasi da uvek vrede isto, ali u stvarnom životu većina ljudi troši novac kao da ne vrede isto.

Ljudi često više cene novac stečen na teži način od onog koji je lako stečen. Zato ovaj drugi mnogo lakše potroše. Različito cene gotovinu u novčaniku i novac na računu. Psihološki je mnogo teže odvojiti se od konkretne gotovine koju neko ima u novčaniku ili džepu nego od nevidljivog „elektronskog novca” koji se jednim provlačenjem kartice „skida” sa računa. Neki različito vrednuju novčanice različitih apoena: teže troše krupnije novčanice tako da imaju otpor prema tome da ih usitne, jer znaju da će istu vrednost u manjim apoenima brzo da potroše. Neki mnogo lakše troše dinare nego evre, a neki jedva čekaju da se oslobode onih pohabanih novčanica dok nove čuvaju.

Sva ova ponašanja su negacija jedne od osnovnih pretpostavki na kojoj se zasniva ekonomija. Ta pretpostavka je da ista količina novca u istom trenutku ima istu vrednost. Zbog toga se u ekonomiji smatra iracionalnim kada neko različito vrednuje novac, a takav subjektivni stav prema novcu ekonomisti su nazvali „mentalno računovodstvo”.

Razlog za mentalno računovodstvo je u onome što zovemo „unutrašnje dete” – deo ličnosti koji ima svako od nas bez obzira koliko ima godina. Glavna osobina ovog deteta jeste da misli konkretno, u slikama. To dete je ono koje nije znalo odmah da sabere dva i dva, već je moralo da sabira dve jabuke i dve jabuke. Ovo unutrašnje dete je po pravilu finansijski nepismeno.

Da bi neko naučio da upravlja novcem mora da prevaziđe konkretno mišljenje i da usvoji apstraktne pojmove. Tek tada ljudi shvate da nije važan novac kao takav već ona apstraktna vrednost koju on predstavlja. Samo apstraktni um može da zna da novac uvek vredi isto, bez obzira na kom je računu u našoj glavi i bez obzira kako smo do njega došli. Upravo zbog ove nesklonosti ka apstraktnom, naše unutrašnje dete radi protiv naše finansijske uspešnosti.

Mentalno računovodstvo možemo da shvatimo kao pokušaj samokontrole kod osoba koje nisu postigle apstraktnu finansijsku pismenost. Kao kada neko počinje da uči da pravi svoj budžet tako što ima različite koverte na kojima je napisana namena novca koji u njih stavlja, tako većina ljudi mentalno stavlja granice između različitih „vrsta” novca. Stavljanjem „granica” između novca različite namene, osoba sebe u stvari sprečava da ga nekontrolisano troši.

Zato mentalno računovodstvo nije toliko iracionalno: mnogo je bolje od nekontrolisanog trošenja i bivanja u „minusu”. Zato je važno i unutrašnje dete i stvarnu decu podučavati finansijskoj pismenosti.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs