Pohvaliti osobu ili njeno ponašanje
2. Marta 2013.
Pasivna agresivnost
16. Marta 2013.
Prikaži sve

Moć pesimizma

Niko ne zna šta će tačno da se dogodi u budućnosti. Za sada nije dokazano da je neko vidovit – da uvek tačno predviđa događaje. Možemo samo tačno ili pogrešno da pretpostavimo tok budućih događaja.

Ako je inteligencija sposobnost da se nešto sagleda iz različitih uglova, onda je verovatno najinteligentnije da moguće ishode sagledavamo i iz pozitivnog i iz negativnog ugla. I jedno i drugo gledište donosi nam izvesne koristi. Pozitivno gledanje na budućnost nam daje nadu i energiju da idemo ka tim ciljevima za koje verujemo da ćemo uspešno da ih ostvarimo. Predviđanje negativnog nam omogućava da zaobiđemo prepreke koje smo predvideli i da se unapred pripremimo na one koje ne možemo da izbegnemo.

Ljudi na budućnost uglavnom gledaju ili pozitivno ili negativno. To su optimisti, od latinske reči optima – dobro, i pesimisti, od latinske reči pessimus – najgore. Kada uporedimo optimizam i pesimizam, onda možemo da zaključimo da pesimističke izjave često deluju pametno, pa čak i mudro u odnosu na naivnost koja se pripisuje optimizmu. Kao da pesimizam ima veću moć od optimizma.

Evo nekih razloga za to.

Istraživanja su pokazala da kada ljudi čuju od nekoga nešto što im zvuči logično, a na šta nisu pomislili, imaju tendenciju da tu osobu smatraju pametnijom od sebe.

Pesimista postavlja stvari tako da bude zadovoljan i u slučaju pozitivnog i u slučaju negativnog ishoda. Uzmimo kao primer situaciju da otac savetuje sina da se ne upušta u neki poslovni poduhvat zbog potencijalnih opasnosti. Ako ga sin posluša i odustane, obojica će biti zadovoljni jer će očev autoritet i mudrost biti „potvrđeni”. Ako ga sin ne posluša, upusti se u dati poduhvat i u njemu ne uspe, otac može da istakne da je znao da će to da se dogodi i da je šteta što ga sin nije poslušao. Ako ga sin ne posluša, ali uspe u datom poduhvatu, otac može sebi da pripiše deo odgovornosti za uspeh jer je sina na vreme upozorio čega da se čuva. Uvek može da izjavi da mu je drago što nije bio u pravu. Dakle, bez obzira na ishod poduhvata, onaj koji daje pesimističan savet ispada mudar i zadržava poziciju autoriteta.

Najradikalniji primer bi glasio: ako jedna osoba, bez ikakvog povoda, saopšti drugoj: „Nemoj sutra da se ubiješ”, i druga osoba se ne ubije sutra, prva osoba može da smatra da joj je spasla život. A u slučaju da se druga osoba zaista ubije, prva može da smatra da je, eto, sve pokušala, ali da drugoj osobi nije bilo spasa.

Kada je u zajednici mnogo pojedinačnih pesimista, nastaje kolektivni pesimizam. On je loš jer demotiviše one koji se bore za uspeh i pozitivnu promenu. Nastaje mentalitet pasivnosti i zluradosti i kultura pametnih gubitnika u kojoj nema podrške i ohrabrenja.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs