Zrelost i zaljubljivanje
26. Juna 2009.
Sumnja u vernost partnera
10. Jula 2009.
Prikaži sve

Moderan i tradicionalan brak

Da li biste ostali pored bolesnog supružnika ili biste se razveli i tražili novu ljubav?

Dvoje mladih ljudi su se snažno voleli, tako da su se venčali. Ubrzo nakon sklapanja braka ona se teško razbolela. Njeno stanje je uprkos terapiji bilo sve teže i bilo je jasno da će se polako pogoršavati sve do smrti. Kada je shvatio da ona neće ozdraviti, muž se otuđio od nje, pronašao drugu, a zatim i formalno razveo. O njoj su nastavili da brinu njeni roditelji.

Bivši muž je svoju odluku opravdavao time da ne može da svoju mladost i svoj život žrtvuje zbog bolesne žene. Da li ga osuđujete? Kako biste vi postupili na njegovom mestu? Kako biste želeli da on postupi da ste vi ona?

Sigurno je da bi jedni oštro osuđivali, a drugi vatreno opravdavali njegov izbor. Upravo u takvim, ekstremnim situacijama najjasnije se vide dva suprotna pristupa braku koji postoje u našem društvu i u našim glavama. U datom primeru bi tradicionalisti ostali pored bolesnog supružnika, a modernisti bi otišli.

Tradicionalni brak je nastao nekada kada su ljudi bili siromašni i kada su se borili da prežive. Njihov mentalni sklop i njihove emocije bili su prilagođeni ovom načinu života. Njih nije puno zanimalo uživanje u životu, već preživljavanje. Tamo gde su ljudi često gladni ne postavlja se pitanje smisla života. Njima su roditelji pronalazili muža ili ženu, a kada bi ih spojili, oni su skladno funkcionisali jer je svako od njih igrao polnu ulogu koju im je kultura propisala i koju su dobro naučili i uvežbali kod svoje kuće. Zato što je njihov život težak, oni su naučili da trpe i da se strpe, tako da im nije teško da se dodatno odriču zbog brojne dece koju rađaju. Naravno, imati muža ili ženu je potreba, jer niko od njih nije u mogućnosti da sam izdržava decu. Ukoliko se to desi, osoba prosto mora da pronađe drugog muža ili ženu.

Kada se društvo i pojedinci dovoljno obogate, kada više nisu siromašni, tada njihov cilj postaje kvalitet života, odnosno uživanje. To dovodi do promene kolektivnog i pojedinačnog mentaliteta jer sada svako postaje važan samom sebi, a drugi se voli zbog toga što izaziva užitak. Brak više nije potreba jer ne samo da je moguće živeti bez partnera, već je moguće i podizati dete bez partnera. Ljudi se zaljubljuju i veruju da će ta emocija trajati do kraja života. I zato brak, kada više nije lepo u njemu i kada nema nade da će to ponovo biti, prestaje da postoji. Razvodi su veoma česti. Savremeni brak je nestabilan, privremeni ugovor, u kome se ništa ne podrazumeva.

U svakom od nas je ponešto od ova dva modela braka. Nekada sebično: od bračnog partnera se traži da bude tradicionalan i da brine u slučaju bolesti, a za sebe se zadržava pravo da se ode u sličnoj situaciji.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs