Nivo lične sreće
28. Decembra 2013.
Odnos prema sebi
18. Januara 2014.
Prikaži sve

Osećanje lepog

Ljudi se razlikuju po tome koliko im je važna ona lepota koja se u raznim oblicima pojavljuje u svetu oko njih. Čini se da lepota nije toliko važna onima koji se svakodnevno bore sa nedaćama da bi preživeli.

Od estetike njima je važnija funkcionalnost. Lepota postaje važna u onim zajednicama u kojima većina ima zadovoljene osnovne ljudske potrebe i koja se ne bori za preživljavanje.

Doživljaj lepog je povezan sa strukturom našeg mozga. On doživljava kao lepo sve ono u čemu postoji određeni red i sklad. Kao da se sklad spoljašnjih stimulusa pretvara u sklad moždanih talasa, a ovaj u osećanje lepoga.

Osećanje lepoga se javlja kao reakcija na celinu, na strukturu koju čini više elemenata. Ključ je u skladu, uređenosti i harmoniji između elemenata, tako da na taj način organizovane celine opažamo kao „lep oblik” ili geštalt.

Kada ocenjujemo lepotu nečijeg tela nesvesno procenjujemo koliko su njegova leva i desna strana simetrične, kakve su njegove proporcije, to jest koliko je između elemenata zastupljen odnos koji je od antike poznat kao „zlatni presek”.

Osećanje lepog koje se javlja kao reakcija na slušanje muzike povezano je s jasnoćom tonova, njihovom harmonijom i pravilnošću ritma u kojem se javljaju.

Kriterijumi koji su odgovorni za nastanak osećanja lepog samo su jednim delom biološki (neurološki) programirani, a drugim delom individualnim iskustvom i kulturnim normama koje je osoba usvojila.

Upravo zbog različitih kombinacija ova tri faktora, ljudi nalaze da je lepo ono što se nekom drugom ne sviđa. Zato je moguće da neka supkultura mladih, na zgražavanje svojih roditelja određenu disharmoničnu muziku doživljava kao veoma lepu. Zato smatramo da je „lepota u oku posmatrača”, da je ona uvek subjektivna kategorija.

Osećanje lepog je emocija koja nas motiviše da priđemo onome što je izaziva i da uspostavimo trajniji odnos sa onim što je lepo. Okruživanje lepim objektima jedan je od prirodnih načina na koji ljudi pokušavaju da kod sebe izazovu prijatno osećanje.

Lepo uređen stan je nečiji pokušaj da se u svom intimnom prostoru trajnije oseća lepo. Posedovanje lepih predmeta je u osnovi različitih oblika kolekcionarstva. Učiniti neki proizvod ili njegovu ambalažu lepim i dopadljivim je marketinška strategija kojom se kod ljudi razvija pozitivan odnos prema datom predmetu i budi želja da se on poseduje, kupi.

Lepota predmeta kojima se osoba okružuje povezuje se s kvalitetom života i višim društvenim statusom.

Zato je naš kolektivni zadatak da nam lepota postane važna. Od toga da primećujemo i uživamo u onome što već jeste lepo do toga da uređujemo i ulepšamo ono što možemo. Tako će nam i životi postati lepši.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs