Zona udobnosti
16. Maja 2015.
Psovanje
17. Maja 2015.
Prikaži sve

Pismo za zabrinute roditelje

Na protestu koji je održan 10. maja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Jagodini, ali i u Bugarskoj, Hrvatskoj i Makedoniji svoje nezadovoljstvo su javno izrazili roditelji koji se protive obaveznoj vakcinaciji dece.
Okupljeni građani su u Beogradu prisustvovali skupu u organizaciji Građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju, a podršku zabrinutim roditeljima dao je i psihoterapeut dr Zoran Milivojević koji im se bratio pismom:

“Pozdravljam sve zabrinute roditelje, roditelje koji se ne odriču roditeljske odgovornosti, jer znam da je savremeni roditelj  kompetentan roditelj. To znači da je sve više obrazovan, da je upućen u različite načine vaspitanja, da je zdravstveno obrazovan i upućen u različite medicinske procedure. Ovakvu predstavu o roditelju nemaju naši zakonopisci jer pokušavaju da nam nameću zakone u kojima deci dodeljuju sve veća prava, istovremeno smanjujući roditeljska prava. Na taj način država istiskuje roditelje iz njihove uloge i onemogućuje ih u sprovođenju roditeljskih dužnosti.

Savremena medicina prihvata činjenicu da pacijent više nije neobrazovana osoba koja treba da ćutke prihvata zapovesti zdravstvenih radnika i da ih bespogovorno izvršava. U civilizovanom svetu je napušten takav odnos lekara i pacijenta, koji je literaturi poznat kao autoritarni ili tradicionalni model, i zamenjen je partnerskim modelom u kojem su pacijent i lekar jednakovredni partneri u zajedničkom poduhvatu lečenja ili sprečavanja bolesti. To znači da pacijent ima pravo da zna, da bude upućen u sve prednosti i rizike određenog načina lečenja, i da na osnovu dobijenih, a tačnih i naučno zasnovanih informacija i procena donosi odluke koje se tiču njega i njegovog života.

Kada su deca u pitanju, glavna odgovornost za odluku o načinu njihovog lečenja je na onima koji su za njih primarno odgovorni, a to su njihovi roditelji. Zato se zalažem da vakcinacija dece i u našoj zemlji bude na dobrovoljnoj osnovi. Roditelji treba da budu upoznati sa svim rizicima koji mogu nastati ukoliko ne vakcinišu svoju decu, kao i sa svim rizicima koji nastaju ukoliko vakcinišu decu.

Iako je moja lična procena da je manje zlo decu vakcinisati, nego nevakcinisati, uvek ću se zalagati da se roditeljima prizna njihovo pravo da odlučuju da li će svoje dete vakcinisati ili ne. Ne verujem da su prisilna vakcinacija i državna represija u slučaju odbijanja vakcinacije dobro rešenje. Država i roditelji ne treba da budu u konfliktu, već treba da budu partneri, da sarađuju za dobrobit dece. Vakcinacija treba da bude dobrovoljna, a svi koji smatraju da decu treba vakcinisati treba da se bolje potrude da argumentima utiču na roditelje da dobrovoljno vakcinišu decu.

Živimo u vreme kada su mnogi autoriteti izgubili verodostojnost, pa i zdravstveni. Za ponovno uspostvaljanje poverenja, potrebno je roditelje prihvatiti kao partnere u dijalogu, imajući u vidu da uprkos suprotstavljenih stavova, sve strane žele najbolje našoj deci.”

Ovaj članak je objavljen na sajtu: bgonline.rs