Maska ili javno Ja
23. Februara 2013.
Moć pesimizma
9. Marta 2013.
Prikaži sve

Pohvaliti osobu ili njeno ponašanje

Važno je razlikovati neku osobu od onoga što radi ili je uradila. Poznavanje ove razlike nam omogućava da biramo da li ćemo svoje poruke uputiti drugome kao osobi ili ćemo ih adresirati na ono što radi ili je uradila. Posledice jednog i drugog se razlikuju, kako kod pohvaljivanja tako i kod kritikovanja.

Kada neko nešto radi na jedan način, pa ga promeni, on je i dalje ostao on, iako je način ponašanja promenjen. Zato poruke koje upućujemo drugome u vezi sa njegovim ponašanjem podrazumevaju njegovu mogućnost da nešto promeni. Kada drugome upućujemo poruke kao osobi, dajemo tvrdnje koje ga definišu kao ljudsko biće. To je kao da na njegov identitet „lepimo” neke etikete.

Kada pohvaljujemo ponašanje druge osobe i, na primer, kažemo: „Tvoj predlog je veoma pametan”, mi smo kao pametan označili samo predlog a ne osobu. Iz tvrdnje da je predlog pametan ne sledi nužno da je pametna i osoba koja je dala predlog. I ljudi koji nisu veoma pametni mogu povremeno da izjave nešto veoma pametno. Zato žena, kojoj je suprug pohvalio način na koji je skuvala večeru, može uvređeno da pita: „A šta juče nije bilo u redu sa večerom?”

Sasvim je drukčije kada muž pohvali ženu kao osobu, u ovom slučaju kao kuvaricu. Ako joj kaže da je dobra kuvarica, on tvrdi da je ona uvek takva, odnosno da sistematično dobro kuva. Isto tako, ako kažemo da je neka osoba pametna, to znači da ona veoma često govori na način koji ocenjujemo kao pametan.

Pohvale bića su veoma važne za decu, jer im na taj način pomažemo da izgrade pozitivnu sliku o sebi. Kada roditelji detetu tvrde da je ono pametno, sposobno, zdravo, lepo, spretno, talentovano, ono počinje da veruje da je zaista takvo. Tako izgrađena pozitivna slika o sebi je veoma važna kada dete izađe iz kuće i suoči se sa svetom vršnjaka. Kada odrastu ona deca koja u svojim porodicama nisu dobijala pohvale, postaju odrasli koji nemaju razvijenu pozitivnu sliku o sebi. Nedostaje im samopoštovanje, samopouzdanje i ljubav prema sebi.

Kada uputimo pohvalu biću odrasle osobe, onda joj potvrđujemo onu pozitivnu sliku o sebi koju ona već ima. Ukoliko mi u njoj vidimo neki kvalitet za koji osoba smatra da ga ne poseduje, tada ona može da misli da je iz nekog razloga obmanjujemo ili da je idealizujemo.

Emocionalna pismenost nalaže da pohvaljujemo tuđe postupke kada želimo da se osoba ponovo tako ponaša, a da pohvaljujemo drugoga kao biće kada želimo da iskažemo prijateljski odnos prema njemu kao osobi.

Takođe je važno da nikada ne kritikujemo drugoga kao biće, već samo njegove postupke i njihove posledice.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs