Lenjost
31. Marta 2012.
Odnos do greške
21. Aprila 2012.
Prikaži sve

Porodični rituali

Ljudi koji pripadaju nekoj grupi ili zajednici, mogu biti uključeni na različite načine u zajedničku aktivnost – od zajedničkog rada preko zajedničke zabave, do međusobne bliskosti. Rituali su poseban oblik opštenja u zajednici. Za njih je karakteristično da se odvijaju po tačno utvrđenom scenariju, koji je unapred poznat svim uključenima.

Reč „ritual” dolazi od latinske imenice ritus, koja označava religijsku ceremoniju, običaj, neku uobičajenu praksu. Slovenska reč „obred” ima koren red, što jasno ukazuje kako na unutrašnju strukturu rituala, tako i na njegovu socijalnu funkciju.

Upravo zbog svoje predvidljivosti i reda koje unose u grupu, rituali povećavaju osećanja sigurnosti i pripadnosti među članovima grupe. Zbog toga svaka grupa ili zajednica, pa i porodica, ima neke svoje formalne ili neformalne rituale. Porodični rituali obeležavaju sve važnije događaje u životu čoveka – od proslave rođenja, pa do tužnog sahranjivanja pokojnika. Kao što porodice ne postoje same za sebe, već su povezane sa širom familijom i zajednicom, tako su i neki porodični rituali preuzeti iz šire zajednice. U tom smislu, rituali su deo kulturnog i porodičnog identiteta.

Porodice u kojima su rituali prisutni imaju čvršću strukturu i pokazuju jaču vezu među svojim članovima nego što je to slučaj sa porodicama u kojima ih nema. Na primer: dve odrasle, udate sestre se mogu toliko posvađati da prestanu da razgovaraju. Ali, kada dođe Uskrs ili neki drugi praznik kada je „red” da se ide kod roditelja na ručak, obe dolaze u roditeljsku kuću zajedno sa svojim muževima i decom. Tokom boravka kod roditelja, one mogu biti hladne jedna prema drugoj, ali će se istovremeno njihova deca zajedno igrati, a muževi prijateljski razgovarati. Na taj način, rituali upućuju članove porodice da čuvaju međusobne veze, razvijaju pripadnost i daju osećanje zajedništva.

Deca i tinejdžeri često imaju otpor prema porodičnim ritualima, smatrajući da su dosadni, pa na razne načine pokušavaju da ih izbegnu. Dobro je da roditelji insistiraju na tome da se mlada osoba uključi u porodični ritual, jer joj tako pomažu da prevaziđe sebičnost karakterističnu za individualizam, i da se dublje emocionalno poveže sa drugim članovima porodice sa kojima nije tako bliska. Nažalost, savremeni roditelji često popuštaju detetu „spasavajući” ga od osećanja dosade, tako da ono ne prihvata porodične rituale. Ali, kada to dete jednom odraste i zasnuje porodicu, verovatno će i tada imati otpor prema porodičnim ritualima. Posledica će biti labava i možda nestabilna emocionalna veza između pripadnika te porodice.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs