Posrnulo društvo i vrednosne konfuzije

Jači i slabiji
20. Decembra 2014.
Permisivno vaspitanje
27. Decembra 2014.
Prikaži sve

Posrnulo društvo i vrednosne konfuzije

KAKO JE “SEKS I GRAD” PROMENIO ŽENE NA BALKANU

“Psihologike” je još jedna u nizu knjiga Zorana Milivojevića koja sadrži 156 tekstova ovog istaknutog psihoterapeuta koji svojim radom i saradnjom s medijima doprinosi podizanju nivoa kolektivne emocionalne pismenosti. “Psihologike” je između ostalog i knjiga o svemu što muči savremenog čoveka tokom poslednjih nekoliko godina.

Sistem vrednosti na mnogim životnim poljima je odavno poremećen. Sa tim se slaže i psihoterapeut dr Zoran Milivojević i podseća da se pre pola veka godina znalo šta je “normalno” što čini se da danas nije slučaj.

– Ta reč dolazi od reči “norma”, dakle znalo se šta je norma, a danas smatramo da je normalno sve što se dve odrasle osobe dogovore. Usled problematizacije i dekonstrukcije normi došlo je do toga da su one nestale, sve vrednosti su sumnjive, a dobit od toga je povećanje tolerancije. Grupe koje su bile jako zainteresovane da se to desi su LGBT populacija i razne druge manjine. Filmovi u kojima se muškarci ljube u stvari nose poruku populaciji da je to normalno i da treba da se naviknemo, a ako se ne naviknemo onda smo konzervativni i zaostali. Upadamo u stanje vrednosne konfuzije što nije dobro. Mi smo siromašno društvo, a siromašni ljudi često preziru sebe. Vode se time da bi da oni nešto vrede imali isto što i komšija. Taj bogati komšija je zapad, pa tako mi usvajamo sve što zapad servira i donosi.

Američka hit serija „Seks i grad“ je takođe diskretno, ali vrlo efikasno uticala na svest žena, pa i naših, na Balkanu.

– Na muškarce nije imala toliki uticaj jer je nisu gledali. Ta serija je majstorski napravljena. Sve je u njoj super, osim što je tu u fokusu jedan “čopor” žena koji ima problem da nađe muškarca . Sve su različite, ali se drže kao adolescentna grupa iako su u 40-im godinama. To su one žene koje nisu još uvek počele da se spajaju sa partnerima, već osećaju sigurnost u svom jatu. Takve adolescentske grupe se prevazilaze u ranim dvadesetim, ali te nesrećne žene koje ne mogu da ostvare svoje ljubavne snove na kraju pružaju utehu jedna drugoj. To je prilično negativna poruka. Ta serija je snimljena sa ciljem da se promovišu takvi načini ponašanja. Ona je ogledalo realnog života žena u velikim urbanim centrima, a problem je u njenoj planetarnoj popularnosti.

Težnja ka večnoj mladosti, podmlađivanje po svaku cenu, jakom vizuelnom identitetu, strah od godina, jake žene kojima ne treba niko… – životni su prioriteti koje ova serija propagira. Svojim ponašanjem i vrednostima favorizuju, te žene opravdavaju svoje izbore, stav je dr Milivojevića.

-Bežeći od svojih mama koje su te žene doživele kao žrtve one su se opredelile da „uživaju u životu“. Samim tim tu su onda i muškarci, uživanje, putovanja, karijera… Karijera je nešto stabilno, ona vas ne može tek tako izdati kao što može partner koji ode s drugom, ono je čime se vode te žene. One su tako razmišljale i ranije, ali u 40-oj postanu moćne, naprave nešto u karijeri, steknu sigurnost, pa tako kompenzuju neku drugu svoju nesigurnost. Ono što je naš problem i problem zapadne Evrope je što nismo dovoljno putovali. Zapad je prilično konzervativan, ljudi iz tih krajeva koji tokom leta dođu kod nas, imaju utisak na ulici kao da su u nekom mekanom porniću. Njihov stav je da su naše žene prilično vulgarno obučene i sebe predstavljaju kao seksualni objekat.

Težnja ka večnoj mladosti je ono što okupira žene srednjih godina.

– Kad imate 40 godina ušli ste u petu deceniju. Teško tad žena o sebi misli da je mlada, a polako se i kod muškaraca javlja kriza srednjih godina. Kako biti pobednik kada osećate da to niste, i tad kreće histerija i dramatizacija?

Ljudi su često i sami zbunjeni sopstvenim životima i jedino što im preostaje je da neprekidno uče i rade na sebi.

– Svo moje javno delovanje je sa ciljem da unesem jasnoću u konfuziju oko mnogih životnih tema, da ljudi malo bolje razumeju sebe i svoje emocije, kakva je matematika tih iracionalnih logika u kojoj je na primer ljubav = žrtvovanje. Onda osobe koje to tako shvataju gledaju da li ih partner voli i da li je vredan žrtvovanja. Zaključuju da ih voli ako je hteo da se žrtvuje, pa “mere” da li se on žrtvovao malo ili mnogo i u skladu s tim mere i količinu njegove ljubavi… Neispravno je verovati u te teorije „mala žrtva – mala ljubav“, „velika žrtva- velika ljubav“.

Ovaj sajt je objavljen na sajtu: bgnline.rs