Nežnost
26. Novembra 2011.
Optimizam i pesimizam
10. Decembra 2011.
Prikaži sve

Poštovanje i autoritet

Autoritet je zasnovan na poštovanju. Ako je tačno da je oko nas sve više ljudi koji ne priznaju bilo kakav autoritet, onda živimo u društvu u kojem je u stvari sve manje poštovanja. I zato treba da se podsetimo na vezu ova dva pojma.

Ljudi se poštuju onda kada smatraju da druga osoba ima određene kvalitete koje sami visoko cene. Što su takvi kvaliteti izraženiji, poštovanje je snažnije. Za razliku od poštovanja koje je pozitivan odnos prema drugome, odnos strahopoštovanja je negativan, zato što se neko ponaša kao da poštuje zato što se plaši.

Pojam „autoritet” podrazumeva postojanje najmanje dve osobe: jedne koja je predmet izvesnog poštovanja i koja je zbog toga autoritet, i druge osobe koja poštuje prvu. Iako neki pogrešno misle da je poštovana osoba ta koja ima neku moć da sebe uspostavi kao autoritet, ono što nju zapravo čini autoritetom jeste poštovanje drugih. Bilo ko ima pravo da sebe smatra zaslužnim, sposobnim ili osobom sa izuzetnim kvalitetima, ali uvek su drugi ti koji tu sliku moraju da potvrde da bi neko postao autoritet. Pojam autoriteta je povezan sa društvenom vertikalom jer pretpostavlja da je poštovana osoba, autoritet, u odnosu na neku vrednost iznad, dakle na nekom višem nivou, a da je osoba koja poštuje, ispod, na nekom nižem nivou. Često je osoba koja je autoritet istovremeno i uzor, onaj u kojeg se gleda i na koga želi da se liči. U tom smislu je odnos prema autoritetu često povezan sa željom da se bude kao on, da se jednog dana osoba popne na njegovo više mesto i da ga eventualno premaši. Zato je autoritet povezan sa željom pojedinca da napreduje, da raste i da se razvija, pa i da se popne naviše u društvenoj hijerarhiji.

Ideja vertikalnog reda, hijerarhije, posebno je neprihvatljiva onim ljudima koji ne razlikuju – biti podređen od biti ponizan. Koren reči „podređeni”, „nadređeni” i „naredba” jeste reč red. Da bi dobro funkcionisala bilo koja organizovana grupa ljudi – ljudsko društvo, zajednica, porodica – potrebno je da joj se pojedinac u nekim stvarima podredi. A kada veći broj članova zajednice podređenost brka sa poniznošću, nadređenost sa bahatošću, a zahtev za podređivanjem sa ponižavanjem, vertikalni red je nemoguć tako da se uspostavlja disfunkcionalno „spljošteno društvo”. A to je društvo bez vrednosti, bez poštovanja, društvo koje nije dobro za pojedince koji ga čine.

Razvojni put koji vodi ka „spljoštenom” društvu ide preko „spljoštene” škole, započinje u „spljoštenoj” porodici. Kako su prvi autoriteti u svačijem životu upravo vlastiti roditelji, oni su ti koji treba da uče decu da poštuju druge i da deci budu autoriteti.

Sabrane kolumne iz „Politike”, „Psihopolis” je objavio u knjizi „Uloviti ljubav”

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs