Poverenje i sumnja
16. Juna 2012.
Uvređenost
30. Juna 2012.
Prikaži sve

Potrebe i želje

Kretanje ljudi ka nekom cilju – motivacija – objašnjava se postojanjem potreba i želja. I jedne i druge u nama stvaraju osećanje važnog cilja, ali je iz više razloga dobro razlikovati jedne od drugih.

Potreba je nešto bez čijeg zadovoljenja nije moguće ostati u životu. Zbog toga su potrebe najsnažniji motivatori: nepodnošljivom neprijatnošću kada nisu zadovoljene, a prijatnošću kada jesu. Njih nema mnogo: potreba za hranom, za vodom, za snom, za određenom temperaturom… Zbog toga što su povezane sa preživljavanjem, svaki čovek je zavisan od zadovoljenja svojih potreba.

Želje nisu povezane sa preživljavanjem. Želja je ono bez čijeg zadovoljenja je osobi samo neprijatno. U tom slučaju ona oseća nezadovoljstvo ili frustraciju, što ne ostavlja bilo kakvu štetnu posledicu. Prema tome, ako ne zadovoljimo neku potrebu, biće ugrožen naš život, a ako ne zadovoljimo neku želju, biće nam samo neprijatno neko vreme. Ako nam nije jasno da li je nešto što želimo da ostvarimo ili posedujemo potreba ili želja, možemo da primenimo test-pitanje: Da li ću umreti ako ne ostvarim dato htenje? Ako je odgovor negativan, jasno je – reč je o želji.

Zašto je važno razlikovati svoje i tuđe potrebe od želja? Osoba koja pogrešno misli da je neka njena želja u stvari potreba, imaće doživljaj da će umreti ako ne zadovolji takvu želju. Ona u stvari svoju želju pretvara u pseudopotrebu za koju veruje da mora da je zadovolji, po svaku cenu. Tako postaje zavisna od predmeta svoje želje, što je osnovni mehanizam svake patološke zavisnosti. U zavisničkoj ljubavi, odrasla osoba misli da je njen život nemoguć bez ljubavi druge osobe. Osoba zavisna od heroina misli da će umreti kada je bez heroina iako je istina upravo suprotna: ne umire se od nedostatka heroina, već od njegovog viška – od preterane doze. Na sličan način su mnogi od nas zavisni od ostvarenja različitih želja. Svaki put kada mislimo da moramo da ostvarimo neku želju mi se odričemo slobode izbora i upadamo u prisilu ostvarenja želje. Zbog toga je razlikovanje potreba od želja nešto što nam omogućava da živimo slobodnije, da sebi i svojoj deci jasnije postavljamo prioritete.

To je danas veoma važno, jer je glavna osobina potrošačkog društva da nas sa svih strana uveravaju da nam je život nezamisliv bez raznoraznih stvari. Na ovaj način se stvaraju pseudopotrebe bez kojih se „jednostavno ne može” zamisliti kvalitetan život. Proces podsticanja kupovine i potrošnje je u osnovi kapitalizma, omogućuje neodrživi ekonomski razvoj. U vremenima kada i bogati ljudi štede, pomaže razlikovanje potreba od želja,jer možemo da štedimo samo na onome što želimo.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs