Poslepraznična „depresija”
4. Januara 2013.
Spoljašnji i unutrašnji roditelj
12. Januara 2013.
Prikaži sve

Poverenje

Različita istraživanja pokazuju da naši ljudi ne samo da sve manje veruju liderima, sredstvima javnog informisanja, institucijama, partijama, već i da sve manje verujemo jedni drugima. Kako opada poverenje, a raste njegova suprotnost – sumnja, tako se menja slika sveta: iz prijateljske u neprijateljsku.

Reč poverenje dolazi od glagola verovati. Verovanje nije znanje o stvarima ili ljudima, već je samo naša pretpostavka ili uverenje o njima. Kada je neko (ili nešto) opravdao naše ranije ukazano poverenje, tada je dostojan poverenja ili verodostojan. U svakodnevnim komunikacijama ljudi se trude da im poverujemo, da budu uverljivi. Nije dobro što se kod nas odomaćila reč ubedljivost kao sinonim za uverljivost, zato što je njeno izvorno značenje negativno, u smislu „uvaliti u bedu” nekoga zato što je nekome poverovao. Ova reč implicira da nije dobro nekome poverovati.

Postoji nekoliko nivoa poverenja. Možemo da imamo poverenja u nekoga da prema nama ima dobre namere, da nas neće prevariti, iskoristiti ili pokrasti. Nekada ljudi kriju svoje loše namere, jer im to omogućuje da dođu u priliku da drugoga prevare. Pojava osećanja sumnje nam omogućuje da se distanciramo i zaštitimo, da ne poverujemo u to kako nam drugi predstavlja stvari. Ono što pokreće osećanje sumnje je kada osoba svesno ili nesvesno registruje da se nešto ne uklapa. Naivni ljudi često bivaju prevareni, jer nikada ne sumnjaju, puni su poverenja. jer smatraju da su svi ljudi uvek dobri. Suprotnost su paranoidni koji smatraju da su ljudi pokvareni, tako da su stalno sumnjičavi i na oprezu.

Samopouzdanje je nečije verovanje u vlastite sposobnosti. Neko može da veruje da je sposoban da nešto uradi, dok drugi mogu da sumnjaju da ima takve sposobnosti. Zato, kada je reč o tuđim sposobnostima mi možemo da imamo poverenje ili sumnju.

Nekada ljudi koji su dobronamerni i sposobni da urade ono što su rekli da će da urade, to iz nekog razloga ne urade. Zato je važno i poverenje u nečiju doslednost i istrajnost, da će „održati reč”.

Kao što je detetu potrebno da ima poverenje u svoje roditelje, tako je i odraslima važno da postoji poverenje u zajednici. Bez tog šireg poverenja se loše živi. Poverenje u bliske ljude ne može da zameni poverenje u ljude. Loše je kada ljudi izlaskom iz intime, a ulaskom u javnost, na ulicu, imaju doživljaj da su na neprijateljskoj teritoriji. Međusobnu sumnjičavost nesvesno održavamo jednačeći poverenje sa glupošću, a prevaru sa pameću i lukavstvom. Stvari će se značajno promeniti kada prestanemo da žrtve prevare osuđujemo kao glupe i naivne, da se divimo prevarantima, a sebi da potvrđujemo da nas stalna sumnjičavost štiti da ne postanemo žrtve.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs