Demonizacija
7. Septembra 2013.
Maloletnički čopori
21. Septembra 2013.
Prikaži sve

Preterane emocije

Kada ljudi na neki događaj reaguju emocijom koja je njihovoj okolini razumljiva i prihvatljiva, takve emocionalne reakcije zovemo adekvatne ili primerene. Ali nekada ljudi na događaje reaguju neprimereno, emocijom velikog intenziteta, koja njihovoj okolini nije ni razumljiva ni prihvatljiva. Kada bi ljudi mogli da pronađu način da ne reaguju preteranim emocijama, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto za život.

Naše emocije su rezultat naše procene da je nešto veoma važno. Što smo nešto ocenili kao važnije, to će i emocija biti snažnija. Najsnažnije emocije osećamo onda kada događaje ocenjujemo kao nama najvažnije. Ovako snažne emocionalne reakcije zovemo afekti.

U našoj kolektivnoj psihi još postoji predstava da emocije, pogotovo snažne emocije, upravljaju ljudima. Često mislimo da je osobu „zaposela” neka emocija, tako da nije odgovorna za svoje postupke jer je „u afektu”. U stvarnosti su emocije rezultat jedne aktivne procene koju čovek vrši da bi shvatio šta se dešava i koliko je važno to što se dešava. Kada neko oceni da se dešava nešto važno, time će kod sebe „pobuditi” emociju. Mi stvaramo vlastite emocije tako što određenim stimulusima i određenim situacijama pripisujemo neko značenje, a zatim i važnost.

Naše procene su uvek subjektivne, što znači da nekom stimulusu možemo tačno ili pogrešno pripisati značenje. Kada nečemu pripišemo pogrešno značenje, onda će i naša reakcija na to biti pogrešna. Problem je i to što u datim situacijama nećemo biti svesni da pripisujemo pogrešno značenje, već ćemo verovati da je upravo to značenje tačno i istinito. Kada nam neko drugi kaže da neku situaciju nismo razumeli, mi znamo da on svoju subjektivnost suprotstavlja našoj, tako da njegovo mišljenje možemo uzeti kao važno, ali ne i egzaktno ili objektivno upozorenje.

Ljudi se razlikuju i u tome koliku važnost pripisuju istoj stvari. Jednima je jedno važnije od drugog, drugima je drugo važnije od prvog ili im je nevažno. Svako ime neke argumente da opravda svoj sistem vrednosti.

Najbolje je da se svako bavi onim svojim emocijama za koje smatra da su preterano intenzivne. Da bi neko razumeo svoje snažno osećanje treba sebi da postavi dva pitanja. Prvo: šta se tačno desilo i kako sam to razumeo? Kada na to odgovori samom sebi drugo pitanje je: zašto mi je to toliko važno? Tako će biti u stanju da osvesti i proveri proces rasuđivanja koji je doveo do preterano snažne emocije. Tada će moći da pronađe grešku u pripisivanju značenja ili pripisivanju važnosti, a zatim i da je ispravi. U tom procesu preispitivanja uvek dobro dođe pomoć osobe od poverenja.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs