Pismo za zabrinute roditelje
16. Maja 2015.
Lečimo koren nasilja
23. Maja 2015.
Prikaži sve

Psovanje

Kada u nekoj situaciji kažemo da „pas laje, a vetar nosi”, tada u stvari obezvređujemo ono što je izgovorila druga osoba. Poređenjem onoga što govori osoba i onoga što radi pas, indirektno tvrdimo da su pas i osoba isto, to jest da ona jeste pas. Slično oduzimanje vrednosti onome što drugi ljude govore i komentarišu je u narodnoj izreci: „Psi laju, karavani prolaze.” Time što na indirektnom, skrivenom i implicitnom nivou komunikacije drugu osobu izjednačavamo sa psom, mi poručujemo da ona nije čovek, da je manje vredna od čoveka, da je pas, životinja. Tvrdeći da je životinja, a ne čovek, mi zastupamo predstavu o drugoj osobi prema kojoj je ona dehumanizovana, to jest raščovečena. A upravo je to glavna osobina osećanja prezira.

Psovanje je primitivno i nekulturno ponašanje koje je povezano sa doživljavanjem i izražavanjem različitih osećanja. Ljudi psuju da bi izrazili ljutnju, bes, prezir, uvređenost, strah, iznenađenje, zaprepašćenje, mržnju… Roditelji deci zabranjuju psovanje i zahtevaju da svoja osećanja izraze na prihvatljiv, kulturni način. Uprkos tome, kod nas je psovanje suviše prisutno, a često se razume kao znak odraslosti, moći, snage.

Reč psovanje jedna je od onih reči koje koristimo ne razmišljajući o samim rečima, već o onome što one označavaju. Kada obratimo pažnju kako su reči nastale, šta je njihov koren i koje mentalne slike pozivaju, tada možemo da se iznenadimo. Zato kada kažemo da neka osoba psuje, mi tvrdimo da ona radi ono što radi pas. Kada kažemo da se neko majmuniše, tvrdimo da se ponaša kao majmun, a kada tvrdimo da drugi psuje, da se ponaša kao pas. Zato i tvrdnja da neka osoba psuje može biti izraz prezira i uvreda za osobu kojoj je upućena.

Onaj prezir koji je skriven u tvrdnji da neko psuje, da se ne ponaša kao čovek, to jest uljudno, već kao pas, jeste ono što nazivamo kulturni prezir. Osećanje prezira ljudi osećaju onda kada procenjuju da je neko kao osoba, kao ljudsko biće ispod nekog minimalnog standarda ljudskosti koju propisuje data kultura, zajednica. Poruka koju sadrži ovaj oblik prezira je: to što si rođen kao ljudsko biće nije dovoljno. Da bi te mi prihvatili kao čoveka moraš da se pridržavaš ovih vrednosti. Ako ih se ne pridržavaš, ti za nas nisi čovek i mi te odbacujemo. I upravo je u tvrdnji da neko psuje prisutna ova tiha pretnja da će dete ili odrasla osoba koja je opsovala biti odbačena, zato što je pokazala da nedovoljno vredi.

Tako lingvistička analiza pokazuje da psujemo one koji psuju druge, da vređamo one koji vređaju druge. To ne doprinosi da izađemo iz začaranog kruga psovanja.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs