Zadovoljstvo kao stres
5. Aprila 2014.
Opraštanje
19. Aprila 2014.
Prikaži sve

Roditeljska dezorijentacija

Zadatak svakog dobrog roditelja jeste da svoje dete pripremi za samostalni život u društvu. Da bi ostvario taj zadatak, roditelj ima na raspolaganju osamnaest godina koliko je potrebno da dete dosegne punoletstvo. Tokom tog perioda roditelji upućuju detetu poruke kojim ga uče i pomažu mu da izgradi predstave o sebi, drugima i svetu. Taj sistem predstava, ideja i vrednosti jeste neka vrsta osnovne mape koja će kasnije detetu služiti za orijentaciju u životu.

Da bi roditelj zaista mogao da pomogne detetu da postane prilagođeno budućoj zajednici i da u njoj dobro i uspešno funkcioniše, roditelj mora da zna kakvo će da bude društvo budućnosti u kojem će da živi njegovo dete. Ta pretpostavka danas, nažalost, nije ispunjena: savremeni roditelji ne mogu da znaju kako će izgledati zajednica ili društvo za 15 ili 20 godina. Oni mogu samo da pretpostavljaju, a te pretpostavke mogu da budu sasvim pogrešne. Iz tog razloga njihova raznorazna uputstva za život i saveti, iako sasvim dobronamerni, mogu da budu kontraproduktivni. Umesto da odrasli sin ili kćerka koji prate životna uputstva i vrednosti svojih roditelja, imaju korist od toga, postoji veliki rizik da od toga nemaju korist ili da, čak, imaju štetu.

Glavni razlog za to što su savremeni roditelji izgubili sposobnost da svojoj deci budu neka vrsta pripremnog vodiča za život jeste u onome što se naziva „ubrzanje istorije”. Taj pojam se odnosi na činjenicu da je u savremenom svetu toliki broj novosti, inovacija i korisnih promena, od nauke, preko tehnologije do raznih ljudskih delatnosti, da ljudski um nije u stanju da asimilira toliku količinu novosti. Ta ogromna količina malih promena dovodi do sve bržeg i bržeg menjanja savremene civilizacije, do ubrzanja gotovo svega. Na primer, mnogi roditelji su rođeni i živeli su u socijalizmu, danas žive u kapitalizmu; živeli su bez računara i mobilnih telefona, a danas je veoma teško da se zamisli život u savremenom društvu bez tih dodataka našim čulima. Zato postoji opasnost da roditeljske poruke koje su u pedagoškom smislu bile funkcionalne u jednom društvenom kontekstu, postanu disfunkcionalne u drugom.

Roditelji su, s druge strane, u obavezi da svoje životne vrednosti prenesu svojoj deci. Kada bi svi roditelji to činili, tada bi buduća zajednica više ličila na ovu zajednicu koju poznajemo. Roditelji su „uklješteni” između tendencije da deci

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs