Teror i kolektivna krivica
21. Novembra 2015.
Naučena sumnjičavost
5. Decembra 2015.
Prikaži sve

Roditeljski sukob oko vaspitanja

U periodu kada neko bira partnera za ozbiljnu vezu, često ne razmišlja o tome da li postoji velika razlika između njegovog i partnerovog načina vaspitavanja dece. Mnogi ljudi u tom periodu uopšte ne razmišljaju o vaspitavanju dece, smatrajući da se ta veština spontano, automatski, pojavljuje kod svakoga ko dobije dete. Zato može veoma neprijatno da ih iznenadi pojava velike razlike u načinu na koji mama i tata istog deteta pokušavaju da ga vaspitaju. To često prerasta u hronični roditeljski sukob oko načina vaspitavanja deteta.

Moguće su mnogobrojne razlike u načinu vaspitavanja. Jedan roditelj može previše da štiti dete i da ga, po mišljenju drugog roditelja, čini nesposobnim. Čest konflikt je kada je jedan roditelj popustljiv i detetu pruža ljubav bez disciplinovanja, dok je drugi stroži i tako se trudi da disciplinuje dete.

Velike razlike u vaspitanju motivišu svakog roditelja da harmonizuje zadovoljenje detetovih potreba. To znači da, kada jedan roditelj vidi da onaj drugi detetu ne daje ono što mu je, po njegovom mišljenju, potrebno, onda mu on pojačano pruža ono što nedostaje. Detetu su za pravilan razvoj potrebni i ljubav i disciplina, ali kada jedan roditelj samo disciplinuje, onda onaj drugi to kompenzuje tako što detetu pruža više ljubavi, zbog čega ovaj prvi pojačava disciplinovanje, zbog čega drugi povećava pružanje ljubavi itd.

Velike razlike čine da oba roditelja misle da onaj drugi roditelj štetno utiče na dete i da ga upropašćuje, što kod njih pokreće prirodnu akciju štićenja deteta. Posledica je da oba roditelja na situaciju gledaju kroz svoj „dramski trougao”, prema kojem je dete žrtva, drugi roditelj je progonilac žrtve, a sebe vide kao detetovog spasioca. „Spasavanje” može da bude tako što dete sklanjaju od drugog roditelja ili tako što se suprotstavljaju drugom roditelju u pokušaju „proganjanja progonioca”. Hronični roditeljski sukob oko vaspitanja postaje akutan svaki put kada se jednom od roditelja ne sviđa ono što radi drugi.

Kako su deca roditeljima najviša vrednost u životu, veoma su snažna neprijatna osećanja povezana sa načinom na koji onaj drugi vaspitava deta. Zato se nekada kao glavni razlog razvoda navodi upravo nesaglasnost oko vaspitavanja deteta. Na primer, popustljiva majka se odlučila na razvod jer ne može da gleda kako se otac „sadistički iživljava” nad decom.

Za dete je najbolje ako mu oba roditelja pružaju ljubav i disciplinuju ga. Način da mladi roditelji izbegnu ili prevaziđu sukob oko vaspitanja jeste da razgovaraju o vaspitanju pre rođenja deteta. U slučaju da ne mogu da se slože, dobro je da se obrazuju u ovom pogledu ili da potraže pomoć stručnjaka koji će im pomoći da se bolje orijentišu i izgrade zajednički vaspitni stil.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs