Empatija
12. Juna 2010.
Uslovljavanje roditeljske ljubavi
26. Juna 2010.
Prikaži sve

Saosećanje kao ljubav

Kada volimo ili kada se ponašamo kao da volimo, tada uspostavljamo odnos koji bismo mogli nazvati prijateljskim odnosom. U svakom takvom odnosu se uspostavlja saosećajnost s drugim kao emocionalni princip odnosa. To jednostavno znači da nam je važno kako se druga osoba oseća, da želimo da joj bude prijatno, a da ne želimo da joj bude neprijatno. I upravo zbog toga što je nama prijatno kada je drugoj osobi prijatno, i što je nama neprijatno kada je njoj neprijatno, govorimo o saosećajnosti, ili, na grčkom, simpatiji. Saosećajnost je emocionalni princip svih odnosa ljubavi ili prijateljskih odnosa u najširem značenju te reči.

Saosećanje sa drugom osobom nije samo reakcija na već postojeća osećanja druge osobe. Ono dovodi do toga da želimo da učinimo da se druga osoba oseća prijatno, a da izbegnemo da se oseća neprijatno. Kada se tako ponašamo, drugoj osobi pokazujemo da nam je ona važna, da su nam važna njena osećanja i zato ona ponašanja koja su reakcija na saosećanje ona tumači kao pokazivanje ljubavi.

Mnogi ljudi ne razlikuju simpatiju od empatije, saosećanje sa drugim od uživljavanja u drugu osobu. Dok u simpatiji mi ostajemo mi dok reagujemo na osećanja druge osobe, u empatiji mi zamišljamo kako bismo se mi osećali kada bismo bili ta druga osoba. Iako se razlikuju, i saosećanje i uživljavanje su važni ne samo u ljubavnim odnosima već i u svim prijateljskim odnosima.

Ali pored prijateljskih postoje i neprijateljski odnosi, a u njima je drukčiji emocionalni princip. U neprijateljskom odnosu ne postoji saosećanje sa drugom osobom i njenim emocijama. Ako gledamo kako jedna osoba reaguje na osećanja druge osobe koju doživljava kao neprijatelja, tada možemo primetiti dve vrste odnosa. Prvi je odnos ravnodušnosti ili princip apatije. Osobi je drugi potpuno nevažan i zbog toga joj je nevažno kako se taj drugi oseća. U situacijama kada drugi intenzivno pati, osoba je ravnodušna i okreće glavnu na drugu stranu. Drugi je odnos protivosećanja ili antipatije. To znači da osoba reaguje suprotnim osećanjem: kada se drugi oseća loše, osobi je zbog toga drago, a kada se drugi oseća prijatno, osobi je zbog toga krivo. To je zbog toga što osoba misli da zato što drugi nije dobar čovek, što je zao, ne zaslužuje da se oseća prijatno, već bi trebalo da stalo pati zbog svoje zloće.

Kao što drugi ljudi zaključuju o tome kakav odnos mi imamo prema njima, na osnovu toga kako reagujemo na njihova osećanja, tako i mi na isti način zaključujemo o odnosu drugih prema nama. I zato je dobro pokazati da saosećamo, kako sa bliskim ljudima, tako i sa onima sa kojima nismo bliski ili koje čak i ne poznajemo.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs