Psihoterapija
27. Oktobra 2012.
Osećanje krivice
10. Novembra 2012.
Prikaži sve

Sindrom izgaranja

Radeći, trošimo unutrašnju energiju, a kada se to desi, osetimo umor. Pojava umora je unutrašnji signal da treba da se odmorimo. Kada smo se odmorili osetimo energiju, elan, tako da možemo da nastavimo sa radom. Rad i odmor su neraskidivo povezani, jer nam odmaranje pomaže da dobro radimo. Postoji poslovica: „Ko ne zna da se odmara, taj ne zna ni da radi.”

Obavljanje svakog rada zahteva izvesni stepen psihofizičke pripremljenosti, ali bez obzira koliko je neko u radnoj kondiciji, postoji maksimum, granica njegove izdržljivosti. Ukoliko se osoba ne odmara, preterani rad može da ugrozi zdravlje, jer organizam nema dovoljno vremena da se obnovi. U istoriji postoje primeri kada su cele grupe ljudi satirane napornim radom bez prava na odmor.

Kada se neko nedovoljno odmara, umor može da preraste u premor. Glavna razlika između umora i premora je u tome što se umorni posle dovoljno spavanja budu odmorni, a premoreni se bude umorni. Premor je znak da su rezerve koje osoba ima iscrpljene, tako da joj je potrebno više dana da bi se oporavila i povratila u svoje normalno stanje.

Mnogi nastavljaju da maksimalno rade uprkos hroničnom premoru i iscrpljenosti. Nekada je motiv lična ambicija, ali u većini slučajeva je motiv strah da se ne izgubi posao, da će osoba, ako ne nastavi da maksimalno radi, da ugrozi egzistenciju svoje porodice. I zato, uprkos premoru i iscrpljenosti ona nastavlja da radi, prelazeći granicu posle koje je toliki rad opasan po zdravlje.

Prema jednom tumačenju, ovakva njena samodestruktivna aktivnost izaziva pobunu nesvesnog dela njene ličnosti koji želi da zaštiti zdravlje, tako da osoba razvija snažan otpor i odvratnost prema datom radu. Nastaje unutrašnji konflikt između njenog svesnog dela koji želi da nastavi da maksimalno radi i njenog nesvesnog dela koji je u tome sprečava, oduzimajući joj energiju i motivaciju za dati rad. Tako nastaje sindrom izgaranja na poslu.

Sindrom izgaranja je ozbiljan i komplikovan poremećaj koji savremena medicina prepoznaje, ali i uspešno leči. Osoba koja je „izgorela”, po pravilu ne razume šta joj se dogodilo, tako menja sliku o sebi, smatrajući da se trajno promenila, da je „pukla”, postala slabić, bezvredna osoba. Zbog snažnog unutrašnjeg samooptuživanja i samoprezira, ona pored izgorelosti razvija depresivni poremećaj.

Da ne bi „izgoreli” moramo da se podsetimo čemu služi umor, a na šta nas upozorava premor, kao i da brinemo o sebi, odmarajući se dnevno, nedeljno i sezonski.

Prema Bibliji i Bog, nakon što je delao stvarajući svet za šest dana, odmarao se sedmog. Tako je sedmi dan i dobio ime: nedelja, od ne i dela.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs