Ljubomoran na dete
15. Januara 2011.
Optimalna bliskost
29. Januara 2011.
Prikaži sve

Siromaštvo i bogatstvo

Uslovi u kojima ljudi žive i odrastaju svakako utiču u kakve će se ličnosti izgraditi. Težak život, siromaštvo i stalna borba za preživljavanje izgrađuju ljude koji su zadovoljni malim, skromni. Ako gledamo na ovo iz aspekta potencijala ličnosti možemo reći da u ovakvim okolnostima ljudi izgrađuju neko svoje „minimalno ja”. Ali, uprkos tome, u siromaštvu postoji veoma jaka veza s drugim ljudima jer svaki pojedinac oseća da je čvrsta veza sa drugima neka vrsta evolutivne prednosti, da je solidarnost nešto što mu pomaže da preživi i bolje živi. Zbog toga je zona preživljavanja istovremeno i zona ljubavi.

Sa druge strane, kada se promene uslovi života i društvo postane relativno bogato, to podstiče izgradnju takvih ličnosti koje ne samo da žele mnogo, već i da se sve to ispuni. Kako ostvarenje želja donosi zadovoljstvo i sreću, nastaje doživljaj kvalitetnog života. Gledano kroz ostvarenje potencijala ličnosti, ljudi teže da ih tokom života što više ostvare, da postanu neko svoje „maksimalno ja”.

Ako je ljubav emocionalna povezanost dvoje ljudi, sigurno postoji razlika između toga da li je ljubavna veza ostvarena između osoba koje žive u zoni preživljavanja ili u zoni kvalitetnog života. Kakva je ljubav onih koji imaju minimalno i onih koji imaju maksimalno ja? U zoni preživljavanja ljubav je potreba koja doprinosi da se bolje živi. A u zoni kvalitetnog života ljudi smatraju da je ljubavna veza prilika za ostvarenje ličnih potencijala.

Ali nekada ovo „prošireno ja” u svojoj težnji da se što više rasprostre u svom životu počinje da koristi partnera kao puki objekt. Nastaju takve koncepcije ljubavi prema kojoj svaki čovek treba da ima partnera koji doprinosi razvoju njegovih potencijala. A kada to više nije moguće, čovek treba da nađe drugog partnera koji će mu pomoći da ne stagnira, da nastavi svoj lični razvoj. Procenjuje se da bi svako, u proseku, tokom svog života trebalo da ima pet do šest partnera, kako bi se razvio kao puna ličnost i ostvario svoje „maksimalno ja”.

Ovo može zvučati logično i lepo, ali ako se podsetimo da ljubav prvenstveno jeste odnos prema drugome, onda postaje jasno da ovo nije teorija ljubavi, već teorija ljubavi prema sebi, samoljubavi. Opravdavanje narcisoidnosti koja je zamaskirana u ljubav. Da bismo mogli da ocenimo neki ljubavni odnos, treba da ocenjujemo odnos jedne osobe prema drugoj osobi. Možemo videti da se pod nazivom ljubav često krije egoistični odnos osobe koja koristi svog partnera da bi se što bolje osećala. U potrazi za ljubavlju potrebno je da pronađemo dobar odnos ljubavi prema drugome i ljubavi prema sebi, a što često nije lako.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs