Devojke i majke
28. Januara 2012.
Infantilni očevi
11. Februara 2012.
Prikaži sve

Smešno i smejanje

Prijatno osećanje smešnog je veoma važno osećanje, za koje se sve donedavno smatralo da je isključivo ljudsko. Neke vrste majmuna imaju sposobnost da kada im je nešto smešno to izraze kroz smejanje.

Kada je nešto smešno? Zašto je nešto nekome smešno a drugome nije?

Kada neko nekome priča neki vic, trenutak kada vic izaziva smeh je trenutak obrta, kada se priča koja je krenula u jednom pravcu iznenada nastavlja u nekom drugom, potpuno neočekivanom pravcu. Ako osoba koja sluša vic oceni da je ta nova povezanost koja je nastala obrtom kvalitetna, da se tvorac vica odlično „dosetio” da poveže dve stvari, to u njemu izaziva osećanje smešnog i smejanje.

Slično je i sa onim što nazivamo duhovitost: osoba se igra sa određenim pojmovima i rečima, i povezuje ih na neobičan način što kod drugih izaziva osećanje smešnog. Igrajući se sa svojim asocijacijama na reči i pojmove, duhovita osoba poziva ljude oko sebe da „razlabave” svoje mentalne tokove, da se opuste i zabave. Razlog zbog kojeg su duhoviti ljudi omiljeni u društvu je što mentalno „golicaju” druge kao što odrasli golicaju decu koja to doživljavaju kao znak ljubavi.

U etimološkom smislu duhovitost je duh-koji-se-vrti, koji se igra sa pojmovima. Međunarodna reč humor je izvedena iz latinske reči humor koja označava telesnu tečnost. Prema tome, duhovitost je kada iz nekoga asocijacije „teku”.

Ali da bi nešto bilo smešno nije dovoljno da je asocijacija dva pojama izvedena majstorski. Potrebno je i da asocijacija bude takva da ne ugrožava vrednosti osobe koja je slušalac. Ukoliko je asocijacija takva da ugrozi neku vrednost osobe koja sluša, onda ona kod nje ne izaziva prijatnost, već neprijatnost.I zato duhovitost može biti u funkciji smešnog, ali i u funkciji prezira kao ironija i sarkazam.

Zdravo smejanje se bitno razlikuje od ismevanja i podsmeha. Dok se kod zdravog smeha smejemo zajedno sa drugim ljudima, u slučaju ismevanja i podsmeha se smejemo drugim ljudima. Zbog toga su i ismevanje i podsmeh u funkciji preziranja drugog čoveka ili neke grupe ljudi. Prostački je ismevati druge, čak i onda kada nisu prisutni. Podsmeh je prikriveno ismevanje koje se odvija na nivou implicitnog, psihološkog nivoa komunikacije i koji je teško dokazati.

Emocionalno pismeni ljudi veoma dobro razlikuju zdravo smejanje od ismevanja i podsmevanja. Kada na TV prikažu „smešan” snimak u kome dete ili odrasla osoba „smešno” padne na glavu ili na leđa, to je neukusno i prosto, bez obzira na režirani smeh. Predlažu nam da treniramo bezosećajno ismevanje.

Ono što je isključivo ljudsko jeste sposobnost da se smejemo zajedno sa ljudima, a nikada ljudima.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs