Pasivna agresivnost
16. Marta 2013.
Ravnodušnost
30. Marta 2013.
Prikaži sve

Sreća i politika

Prvi Međunarodni dan sreće, obeležen pre tri dana, prošao je nekako neprimetno. Odluku Ujedinjenih nacija da takav dan ustanovi možemo da shvatimo kao poruku političarima, koja ih podseća da njihov cilj treba da bude blagostanje zajednice. Reč je o blagostanju koje građani kroz svoje emocije doživljavaju kao takvo – dakle o sreći.

U središtu ekonomije je čovek, tačnije domaćin, a u ekonomskim teorijama je dominanta predstava o čoveku kao razumnom biću koje donosi racionalne odluke, uvek birajući ono što je za njega najbolje. Tako shvatanje čoveka odstupa od stvarnosti u kojoj se ljudi ponašaju različito, u skladu sa međusobno različitim pogledima na sebe, druge i svet; u skladu sa međusobno različitim vrednostima, željama i emocijama. Upravo zbog toga je u okviru ekonomije nastao pokret bihejvioralne ekonomije koja polazi od toga da su ljudi subjektivna bića i da ono što je racionalno za jednog, za drugog je iracionalno. Međutim, do sada bihejvioralna ekonomija nije uspela da izgradi takav model čoveka koji bi se zasnivao na onim parametrima koji su važni za njegovo ekonomsko ponašanje. Dobro je što je princip ljudske subjektivnosti makar i na mala vrata ušao u ekonomiju.

„Nacionalni bruto indeks sreće” je pokušaj da se zadovoljstvo jednog naroda meri ne samo po objektivnim pokazateljima kakav je domaći bruto proizvod, već i skalama opšteg zadovoljstva. Ideja je da za blagostanje nije dovoljan samo materijalni prosperitet, već da on mora da bude u skladu sa paralelnim duhovnim prosperitetom. Da nije bilo pohlepe u domenu materijalnog i finansijskog, verovatno ne bi bilo velike finansijske i ekonomske krize koja, evo već godinama, potresa ceo svet, a čiji kraj samo naslućujemo. Kriza u koju je zapao savremeni kapitalizam nalaže potragu za novim modelima. Pokušaj u tom pravcu je nacionalni bruto indeks sreće, koji je zasnovan na održivom razvoju, održanju kulturnih vrednosti, očuvanju prirode i kvalitetnom vladanju. Ovaj koncept uključuje, pored podrazumevanog ekonomskog blagostanja, još šest takođe važnih oblasti života u kojima građani treba da budu ako ne srećni, onda bar zadovoljni. To su: telesno, mentalno, društveno, političko, radno i ekološko blagostanje. Ova veoma snažna ideja je uticala da sve više razvijenih zemalja ugrađuje njene elemente u svoje razvojne strategije.

Naši građani iz godine u godinu imaju veoma visoke rezultate na skalama pesimizma. I zato je vreme za promene, za viziju države u čijem ustavu piše da njeni građani imaju pravo na sreću. Zamislite da se ministarstva nazivaju: Ministarstvo za sreću i promet, Ministarstvo za sreću i obrazovanje i tako redom. Kao što je to u maloj Kraljevini Butanu.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs