Školovanje impulsivnosti
15. Marta 2014.
Telesna kazna i trauma
29. Marta 2014.
Prikaži sve

Stres i emocije

Internacionalna reč stres danas se često koristi u različitim značenjima. Ona zvuči nekako naučno, medicinski – kao neka dijagnoza. Zato mnogi pripisuju stresu značenje bolesnog i poremećenog.

Reč stres dolazi od latinskog strictus, a u engleskom jeziku je u upotrebi od početka 14. veka u značenju „zategnut”, „napet”. Pod stresom se označava ono stanje koje nastaje u nekom predmetu, organizmu ili osobi kada deluje neka spoljašnja sila koja se naziva stresor. U tom značenju pojam stres se prvo koristio u fizici, kasnije u biologiji, a poslednjih decenija u psihologiji.

Organizam je u stresu svaki put kada je narušena njegova unutrašnja ravnoteža delovanjem neke spoljašnje sile ili stanja (stresora). Tako, na primer, kada je u njegovom okruženju visoka temperatura, organizam mora da pokrene određene mehanizme hlađenja kako se ne bi previše zagrejao i kako bi očuvao svoju normalnu temperaturu.

Dok je stres moguće meriti u fizici i biologiji, stvari su kompleksnije kada govorimo o psihosocijalnom stresu. Glavni razlog je u tome što odnos između osobe i određenog događaja nije mehanički, uzročno-posledičan. Ljudi ne reaguju na događaje kao takve, već na ono značenje i onu važnost koje tim događajima pripisuju. A ljudi se, kao što je poznato, veoma razlikuju po tome kako tumače i kako vrednuju iste događaje. Zato stres nije toliko objektivna, koliko je subjektivna kategorija.

Da bi osoba bila pod stresom, potrebno je da neku situaciju ili događaj doživi kao negativan, suprotan njenim vrednostima i uverenjima. Ne samo da osoba treba tu situaciju ili događaj da doživi kao ugrožavajući već treba da ga doživi i kao važan. A upravo je ovaj kontekst u kojem nastaje stres identičan kontekstu u kojem nastaju neprijatna osećanja. Ovakva osećanja osećamo onda kada procenimo da se nalazimo u situaciji koja ugrožava neku našu vrednost – koja je važna na negativan način. Ona nas pokreću na akciju štićenja date vrednosti i prilagođavanja. Dakle, stres nije ništa drugo do doživljavanje neprijatnih osećanja.

Kao što su neprijatna osećanja deo svakodnevnog života, i stres je sastavni deo života. Postoje teorije prema kojima bi život bez ikakvog stresa mogao da ugrozi zdravlje. Zato postoji podela stresa na dobar, koji vodi adaptaciji, i loš – distres – koji ne vodi adaptaciji. U jeziku osećajnosti to znači da postoje neprijatna osećanja koja su primerena, adekvatna i koja nam pomažu da preživimo i da se zaštitimo, ali i neprimerena, neadekvatna, pa čak i patološka osećanja koja pogoršavaju životnu situaciju „hraneći” sama sebe. Kada reč stres zamenimo neprijatnim osećanjem, jasnije se razmišlja. Tajna upravljanja stresom je u upravljanju svojim neprijatnim osećanjima.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs