Nedostatak osećanja pripadnosti
5. Oktobra 2013.
Nadanje
19. Oktobra 2013.
Prikaži sve

Stvaran svet oko nas

Svako od nas ima neku svoju ideju, predstavu ili uverenje o tome kakvi su ljudi i kakav je svet u kome živimo. Ljudi po pravilu ne razlikuju svoju sliku stvarnosti od same stvarnosti. Zato su za nekoga ljudi upravo onakvi kakvi on veruje da jesu.

Predstava o drugim ljudima se izgrađuje još u detinjstvu. Kao deca slušamo od roditelja o njihovim iskustvima sa drugim ljudima, ali i mi stičemo neka iskustva. Iz svega toga izvlačimo zaključke o tome kakvi su ljudi – kakva je „ljudska priroda”. A kada neko stekne određeni zaključak o drugima, njegovo kasnije životno iskustvo uglavnom će potvrđivati taj stav. Neko je jednom rekao da ljudi ne žive svoje živote, već žive svoja uverenja. Iako kao odrasli nastavljamo da stičemo iskustva sa ljudima, teško menjamo početna uverenja. Ako ih menjamo, onda to činimo u negativnom smeru.

Kada uporedimo suptilni odnos koji nepoznati ljudi na ulici uspostavljaju između sebe, pre nekoliko decenija i danas, možemo da zaključimo da kolektivno jedni o drugima mislimo gore nego ranije. Verovatno zbog negativnog ličnog iskustva pojedinca koji je u periodu dvodecenijske krize u svom okruženju mnogo puta bio razočaran ponašanjem različitih ljudi.

Veliki doprinos tome dali su i nastavili da daju raznovrsni mediji: od novina, preko TV i radija, do interneta i društvenih mreža. Većina vesti i informacija koje se objavljuju, tiču se negativnih događaja u kojima se opisuju loši postupci različitih ljudi. U našoj svesti, ali i u našem nesvesnom, to iz dana u dan, meseca u mesec, godine u godinu, stvara sliku o tome kako su ljudi ludi, pokvareni, iracionalni, glupi, …

Glavni razlog zbog kojih je u medijima toliko puno negativnih vesti koje „truju” našu sliku o ljudima i svetu, jeste da novine ili program u kojem bi bile samo pozitivne vesti ne bi imao dovoljno korisnika da bi bio ekonomski isplativ. Psihološka je činjenica da ljudi više pažnje obraćaju na negativne događaje nego na pozitivne. Negativni događaji se opažaju kao važniji i zbog toga na njih ljudi reaguju emotivno. Smatra se da postoji evolucijska podloga našeg većeg interesovanja za negativno. Kada saznamo nešto negativno zapitamo se: „A šta ako se meni ili nekom mome to desi?” U stvari, mi pokušavamo da naučimo nešto iz tuđeg negativnog iskustva.

Mediji koriste opisani mehanizam i u oštroj međusobnoj borbi za preživljavanje pokušavaju da privuku i zadrže našu pažnju, da dotaknu naše emocije što negativnijim pričama. Kada se izgubi mera, tada „naučimo” da smo okruženi ljudima kojima ne možemo verovati, tako da naša osećanja prema njima postanu hladnija. Zato je važno podsetiti se da naša slika o svetu i svet nisu isto.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs