Lepota i anoreksija
3. Septembra 2011.
Deci prija disciplina
17. Septembra 2011.
Prikaži sve

Šutni me!

Iako mnogi opredmećuju ljubav, ljudi su ti koji u stvarnosti vole i koji su voljeni. Ljubav nije izvan čoveka – on je taj koji je pruža i prima, koji oseća da voli i da je voljen. Baš kao što su ljudi različiti, različiti su i načini na koje žele da primaju ljubav i pokazuju da vole. Većina nas ima karakterističan način na koji to čini, obrazac koji ponavlja.

Postoje obrasci koji su zbunjujući kako za drugog partnera, tako i za posmatrača. Na primer, postoji jedan obrazac u kome se osoba jako trudi da je neko drugi prihvati za partnera, a onda kada u tome uspe, počne da čini različite neprijatne stvari koje partneru smetaju. Kada partner to više neće da trpi, raskida i odlazi. Tada osoba može ponovo da uloži veliku energiju i vreme da tog istog partnera „vrati”, da bi, kada se oseti prihvaćenom, opet počela sa svojim nemogućim ponašanjem. I dok jedni sa istim partnerom više puta ponavljaju ovaj ciklus, drugi, kada ih partner ostavi, rezignirano izjavljuju: „Od samog početka sam znao (znala) da će me ostaviti”.

Svakome ko gleda sa strane ovakvo ponašanje osobe izgleda iracionalno, i možda „mazohističko”. Danas znamo da se ljudi uvek ponašaju na način koji ima neku svoju logiku koja nije racionalna, ali je ipak logika. I zato, da bismo razumeli postupke, kako tuđe, tako i svoje, moramo otkriti upravo logiku na kojoj su zasnovani.

Opisani obrazac ponašanja je tipičan za osobe koje žele da budu voljene, a koje istovremeno, intimno, u sebi, ne veruju da zaslužuju ljubav. Zato njihovo „unutrašnje dete” u vezi ne može da doživi pravo osećanje voljenosti ma koliko drugi partner pokazivao da voli. Tom detetu je neverovatno da ga neko može voleti tako da je „od početka osećalo da to neće da uspe”. Bivanje u odnosu ljubavi za koji osoba smatra da nije stvaran kod nje izaziva veliko osećanje nesigurnosti. Zato ona počinje da proverava postojanje i snagu partnerove ljubavi: ponašanjima koja ga iritiraju u stvari ga izaziva da joj pokaže ljubav tako što će je, uprkos njenim glupostima, i dalje prihvatati. Ali kada dobije oprost i prihvatanje, osoba ne dobija i željeno osećanje sigurnosti u ljubav, tako da u sledećem momentu pojačava izazov partnerovoj ljubavi. I tako do neprihvatljivog izazova i raskida.

Sa partnerom ili bez njega, osoba je bez doživljaja voljenosti. Nesvesni obrazac ponašanja – „šutni me” – vodi ka ishodu veze koji to potvrđuje. Unutrašnji konflikt želje da se bude voljen i uverenja da je to nemoguće ljubav drugoga ne može razrešiti. Osoba prvo mora sebe prihvatiti i priznati da jeste vredna ljubavi.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs