Ljubav i novac
6. Aprila 2013.
Psihološki efekt popusta
20. Aprila 2013.
Prikaži sve

Ubistva iz ljubavi

Čin ubistva – kada jedno ljudsko biće svesno i namerno oduzima život drugom ljudskom biću – najčešće je motivisan osećanjem mržnje. Neko počinje da mrzi drugog onda kada zaključi da je drugi zao. Mrzitelj sebe doživljava kao dobrog čoveka, a drugog kao zlog, nečoveka, demona ili đavola. Ako se odluči da ubije, uveren je da čini dobro delo, jer veruje da je drugi toliko zao da je izgubio pravo da postoji.

Pored mržnje, čin ubistva može da bude motivisan drugim razlozima, pa i, sasvim neočekivano, osećanjem ljubavi. Primer je „milosrdno” ubistvo – eutanazija. Kada je neko teško i neizlečivo bolestan, kada mu je život sastavljen iz stalne i intenzivne patnje, kada je prirodna smrt blizu tako da nema nikakve nade, a kvalitet života užasan, neki opravdavaju prekraćivanje muka takvim bolesnicima. Jasan motiv su saosećanje sa osobom koja stalno i beznadežno trpi, sažaljenje i samilost.

Problematičnost ovakvog čina je u tome što jedno ljudsko biće odlučuje šta je dobro za drugo ljudsko biće. Onaj ko odlučuje može da ima iskrivljen doživljaj stvarnosti, pa zato i pogrešne procene, zaključke i odluke. Nekada depresivna majka vidi život kao besmislen, kao stalno trpljenje kome nema kraja; ljude vidi kao sebične i ravnodušne, a svet kao neprijateljsko mesto. Na osnovu svoje procene realnosti, ona može da odluči da svojoj deci „prekrati muke” i da ih poštedi tog mora patnje koje bi ih čekalo tokom odrastanja i daljeg života. Donosi odluku da „milosrdno” ubije decu, a zatim i sebe.

Postoje elementi koji ukazuju i da je kolektivno ubistvo prećeno samoubistvom, koje je ovih dana potreslo naše društvo, moglo da bude, gledano očima teško depresivnog ubice, motivisano milosrđem.

Za razliku od depresivnih žena kod kojih je izraženo depresivno raspoloženje, depresivni muškarci ga često ne izražavaju. Kod njih dominira doživljaj besmislenosti života i nemanja budućnosti. Kako se pojam depresivnost vezuje za osećanja, to je razlog zašto se „muška” depresija često ne prepoznaje kao takva. Ako znamo da se počinilac nedavnih ubistava budio pred zoru, izjavljujući: „Nema nam više života”, možemo da pretpostavimo njegov depresivni doživljaj. To što je ubijene rođake voleo, a ne mrzeo; to što način na koji ih je ubio (na spavanju, metkom u glavu) možemo da shvatimo kao izraz njegove namere da ne pate; to što je ubio malo dete (decu poštede i oni koji mrze) – sve ovo upućuje da je smrtonosni pohod bio motivisan ljubavlju i milosrđem. Iako su ovakve manifestacije depresije izuzetno retke, mogli bismo da ih izbegnemo kada bismo bolje znali da prepoznamo atipične „maskirane” oblike depresije kod bližnjih.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs