Mrzitelji
10. Decembra 2015.
Idealno Ja
20. Decembra 2015.
Prikaži sve

Unutrašnji govor

Da li i vi nešto sami sebi kažete kada pogrešite ili nenamerno prouzrokujete neku štetu? Neki tada glasno sebi kažu nešto, neki se sebi obrate „unutrašnjim glasom”, a neki se sebi ne obraćaju.

Iako govor prvenstveno služi za nečiju komunikaciju sa drugima, on je i sredstvo komunikacije osobe sa samom sobom. Komunikacija sa samim sobom podrazumeva da nismo celoviti, već da smo podeljeni na onaj deo nas koji upućuje poruku i na onaj deo nas koji je prima. Neki to doživljavaju kao da se jedno njihovo ja obraća drugom njihovom ja.

U velikom broju slučajeva unutrašnji govor je u stvari monolog, kada jedan deo ličnosti komentariše drugi deo ličnosti. Drugi deo ličnosti čuje komentar, ali ne uzvraća već pasivno trpi i dozvoljava da komentar utiče na njega. Komentarisanje samog sebe i svojih postupaka može da sadrži kritiku ili pohvalu. Ljudi veoma često sebe negativno komentarišu u nekim određenim situacijama tako što sebi ponovo i ponovo upućuju neke stereotipne obezvređujuće i diskvalifikujuće komentare. Na primer, kada nešto pogreše, sebi kažu: „Idiote nesposobni” ili sebe opsuju.

Šta neko govori sebi u određenim situacijama, pogotovo onim stresnim, otkriva kakav odnos data osoba ima prema samoj sebi. Veoma često se ispostavi da je to neka vrsta negativnog, potcenjivačkog odnosa.

Na osnovu sadržaja unutrašnjeg govora možemo da zaključimo da neko ima negativan stav prema samom sebi. Kako stav prema sebi nije nepromenjiv, svakako ga treba promeniti ako je nerealan, potcenjivački. Najbolji stav je da osoba prihvati sebe kao vredno ljudsko biće, što ne znači da prihvata i sve svoje postupke. Ona tada može da razvija samopoštovanje iako uviđa i ispravlja svoje pogrešno ponašanje. Kad osoba promeni stav prema sebi, njen unutrašnji govor postaje drukčiji, zdraviji, jer uključuje realistično kritikovanje i pohvaljivanje svojih postupaka.

Za razliku od iskaza koji sadrže tvrdnje i koji, kao takvi, drugu osobu pozivaju da ih memoriše, iskazi koji sadrže pitanja pozivaju osobu da misli i da traži odgovor na postavljeno pitanje. Zato je u stresnim situacijama dobro sebi postaviti neko pitanje kako bismo pomogli sebi da razmišljanjem dođemo do boljeg odgovora na stresnu situaciju. To mogu biti pitanja: Šta se sada događa?; Koliko je važno ovo što se događa?; Šta drugi želi da ja uradim?; itd.

Kako je unutrašnji govor veoma važan jer nas često održava u disfunkcionalim životnim pozicijama, njime se ne bavi samo psihoterapija već i razni treninzi za rast i razvoj ličnosti, kao i za postizanje vrhunskih sportskih rezultata. Kako promeniti unutrašnje dijaloge za vrhunske rezultate opisao je Timoti Galvej u nedavno objavljenoj knjizi „Mentalna strana tenisa”.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs