Takav sam kakav sam
2. Oktobra 2009.
Intervju GLOBUS, Zagreb: Psihijatar za ljubavne bankrote
13. Oktobra 2009.
Prikaži sve

Voleću te ako…

Zašto neke osobe, ako nisu ispunile neki sebi nametnuti uslov, počinju sebe da preziru ili čak mrze?

Tokom savetodavnog rada sa mladim ljudima često dolazimo do zaključka da je njihov problem ili poremećaj posledica toga što ne vole sebe. Razapeti su između onoga kakvi misle da jesu i onoga kakvi misle da bi trebalo da budu da bi bili vredna ljudska bića.

Oni imaju takav odnos prema sebi kojim uslovljavaju prihvatanje samih sebe ispunjenjem nekog kriterijuma ili uslova. Uslovljavajući prihvatanje samih sebe, oni uslovljavaju ljubav prema sebi. Tokom razgovora na razne načine šalju poruku: Ja sam vredno ljudsko biće samo onda ako sam… Nakon čega sledi neki od brojnih uslova.

Posledica ovakvog uslovljavajućeg stava je dvojni odnos prema sebi. Ako ne ispuni ili ako je prestala da ispunjava neki sebi nametnuti uslov, osoba počinje sebe da prezire ili čak mrzi. To znači da misli da je manje vredno ili bezvredno ljudsko biće. Nekada misli da je toliko bezvredna da ne zaslužuje da postoji. A ako je ispunila zadati uslov, osoba počinje da misli da je u redu, da vredi kao osoba. Jedino tada se dobro oseća u svojoj koži.

Jedan od takvih primera je anoreksija, namerno mršavljenje koje, pored devojčica i devojaka, sve više pogađa i mladiće. Iako se naglašava da je to poremećaj hranjenja, suština je u tome šta mlada osoba misli o svojoj lepoti. Kako je za nju biti gojazan isto što i ružno, ona mora da bude lepa, dakle mora da bude mršava. I zato, ako misli da ima višak kilograma, ona sebe prezire ili mrzi. Veruje da je tako „ružnu” ne prihvataju ni drugi, da je i oni preziru. I zato počinje da izgladnjivanjem i trošenjem kalorija „radi na sebi” kako bi postala mršava i „lepa”. Jedino tada ona voli sebe i očekuje da je jedino tada drugi mogu voleti.

Uslovljavanje ljubavi prema sebi je često posledica toga što su toj osobi kao detetu roditelji uslovljavali svoju ljubav. U želji da dodatno motivišu svoje dete za uspeh, rad, napredak, roditelji poručuju detetu da ga vole samo ako ispuni neki uslov ili uslove koje mu oni nameću. Kada ih dete ne ispuni, oni mu pokazuju da ga ne vole, da ga odbacuju, a kada ih ispuni pokazuju mu da ga vole i prihvataju. Ovakav roditeljski stav dete usvaja kao sopstveni stav prema sebi i počinje samo sebe da na isti način motiviše na rad i uspeh.

Ali nije uvek problem u roditeljima koji uslovljavaju ljubav. Ni oni koji misle da svojoj deci pokazuju bezuslovnu ljubav tako što im ispunjavaju sve želje i nikada ih ne kažnjavaju ne pomažu svojoj deci. Njihova deca su spremna, da bi ih prihvatili i voleli, da sebi nametnu onaj uslov kojim grupa vršnjaka uslovljava njihovo prihvatanje.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs