Telesna kazna i trauma
29. Marta 2014.
Roditeljska dezorijentacija
12. Aprila 2014.
Prikaži sve

Zadovoljstvo kao stres

Emocije posreduju između duše i tela, pripremajući telo za odgovarajuću akciju. Kako neprijatna osećanja nastaju kao rezultat naše procene da je ugroženo nešto što nam je važno, ona pripremaju telo za akciju kojom bi trebalo da zaštitimo datu vrednost. Neprijatna osećanja su označena kao stres kako na nivou doživljaja, tako i na nivou telesne fiziologije. Ali šta je sa prijatnim osećanjima poput zadovoljstva, radosti i sreće – jesu li i ona stresna?

Odgovor na ovo pitanje je negativan: prijatna osećanja deluju antistresno. U telu pokreću fiziološke procese koji su suprotni od onih u stresu. Zato stoji da što je više doživljavanja zadovoljstva, sreće i radosti u nečijem životu, to je manje stresa.

Uprkos tome, mnogi misle da prijatna osećanja jesu stresna. Zagovornici ovakvog pogleda smatraju da je za nas najbolje da budemo smireni, u nekoj vrsti ravnodušnosti jer je to najbolji način da izbegnemo stres. Takav način života zaista dovodi do smanjenja fizioloških parametara stresa, pri čemu se plaća velika cena: odustaje se od ličnih vrednosti i, posledično, od vlastitih emocija.

Drugi razlog za izjednačavanje prijatnih osećanja i stresa je što neki ne razlikuju važan pozitivan događaj na koji neko reaguje emocijom od prijatne ili „pozitivne” emocije. Tačno je da pozitivni događaji u nečijem životu mogu da budu veoma stresni za datu osobu, ali stres ne čine njena prijatna osećanja. Analiza ovakvih slučajeva pokazuje da osoba ima pomešana osećanja, tako da stres čine skrivena neprijatna osećanja. Na primer, kada neko dobije dugo željeno unapređenje ili veliku novčanu nagradu, pored pozitivnih aspekata tog događaja osoba postane svesna i prikrivenih negativnih a važnih aspekata: „Da li ću se pokazati dovoljno sposobnim na novom radnom mestu?” ili „Ne znam šta je najbolje da uradim sa tolikim novcem?” Iz tog razloga, iako događaj jeste pozitivan, osobina reakcija je „negativna”, neprijatna emocija, to jest stres.

Postoji još jedna veza između stresa i prijatnih osećanja: neko prijatno osećanje može da postane razlog za nastanak nekog neprijatnog osećanja. Nisu retki ljudi koji imaju „psihološku zabranu na sreću” jer veruju da bi njihov doživljaj velike sreće mogao nekako, magijski, da „privuče” veliku nesreću. Zato svaki doživljaj velike sreće postaje magijski opasan, izazivajući strah i zabrinutost, koji veoma učinkovito kvare doživljaj sreće, donoseći magijsku sigurnost.

Naš kolektivni mentalitet se formirao u „zoni preživljavanja” u kojoj se velika pažnja posvećuje ugroženosti i neprijatnim osećanjima. Zato je potrebno da u našim glavama napravimo mesta za prijatna osećanja, kako bismo živeli manje stresno i kvalitetnije.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs