Mržnja i strast
23. Oktobra 2009.
Takmičenje u vezi
6. Novembra 2009.
Prikaži sve

Zavisnost od ljubavi

Povremeno se ljudi žale da su primetili da voljena osoba, dakle osoba sa kojom su u braku ili vezi, negativno reaguje na njihov uspeh. Jedna od čestih situacija je da muškarac doživi kao problem povišicu plate svoje partnerke kada to znači da ona zarađuje znatno više od njega. Problem postaje i to što jedan partner jeste u mogućnosti da radi ono što drugi ne može. Na primer, otkako su dobili bebu, ona misli da kada on kreće na posao da izdajnički beži iz kuće ostavljajući je samu sa bebom, i zato kada se on uveče vrati, ona insistira da on u potpunosti preuzme brigu oko deteta.

Ljubav je osećanje koje donosi doživljaj pripadnosti, zajedništva. Logika ljubavi je takva da kada jedan partner ostvari neki uspeh ili može da čini nešto što drugi ne može, drugi partner upravo zbog povezanosti u ljubavi to doživljava kao da je to i njegov uspeh. Na emocionalnom planu se to izražava kao saosećajnost: drago mi je kada si zadovoljan, žao mi je kada se osećaš neprijatno.

Kada uspeh jednog partnera postaje neuspeh drugog, tada u vezi nastane problem. Uzrok je upoređivanje i takmičenje sa voljenom osobom. A za to su potrebne tri brze misli: nakon misli da je partner u nečemu uspeo sledi misao da je on uspešniji od osobe, što postaje razlog za treću misao da je ona u istoj meri neuspešnija od njega. A pomisao na sopstveni neuspeh boli. Rezultat je da partnerov uspeh umesto da raduje počinje da boli osobu.

Jedan od načina da se umanji ovaj bol je da se umanji razlog za njega, da se umanji partnerov uspeh. I onda može doći do otvorenog ili prikrivenog osporavanja, obezvređivanja, zajedljivosti, pripisivanja zasluga sebi, itd. Bez obzira na mehanizam, uvek se u ovakvim prilikama pojave neka neprijatna osećanja povezana sa razlikom u uspešnosti. Tako nastane pravilo u vezi ili braku: Kada ti dobijaš, ja gubim i zato ne smeš biti uspešnija ili uspešniji od mene!

Iracionalnost ovog stava nam ukazuje da dolazi iz onog dela nas koji nazivamo unutrašnje dete a koje odražava nas kada smo bili deca. A deca su često sebična: kada dete jednom ne pobedi u „Čoveče, ne ljuti se”, besni ili neutešno plače, odbijajući da dalje igra. Dete koje se takmiči mora da pobeđuje jer želi samo da bude voljeno, a ne i da voli.

A takva logika kvari svaku ljubav, čak i roditeljsku. Kao kada bi roditelj počeo svom detetu da zavidi na lepom detinjstvu koje mu pruža, a koje sam nikada nije mogao da ima. I zato se moramo sami zapitati: Na koji način nas ugrožava partnerov uspeh? Da li se plašimo da će nas „prevazići” i napustiti?

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs