Mit o bezuslovnoj ljubavi
9. Maja 2015.
Pismo za zabrinute roditelje
16. Maja 2015.
Prikaži sve

Zona udobnosti

U raznim situacijama ljudi se osećaju različito: u jednima im je prijatno, u drugima im je neprijatno, a u trećima nemaju neko određeno osećanje. Zonom udobnosti nazivamo onaj deo sveta, onaj psihološki „prostor” u kojem se data osoba oseća kao „kod kuće”, tako da je opuštena, smirena i uživa. To nije prazan prostor, već je popunjen onim sadržajima u kojima se osoba dobro oseća. Sačinjavaju je neka određena mesta i prostori, u njoj se nalaze neki određeni ljudi za koje je osoba emocionalno vezana i sa kojima ima određene odnose, u nju spadaju omiljene aktivnosti.

Svaka zona udobnosti ima svoju granicu prema onom drugom delu sveta u kojem se osoba ne oseća tako udobno. Dok je u svojoj zoni udobnosti – zoni komfora – osoba se ne oseća ugroženo, tako da se ne plaši, nije napeta, već je smirena i može da uživa. Izvan nje ona funkcioniše drukčije, procenjuje da je tu povećan rizik da će biti ugrožena, tako da se ne oseća sigurno, njene emocije su povišene, a na momente je zabrinuta, plaši se, ljuti, uvređena je i slično.

Svaki čovek mora da nauči da funkcioniše i izvan svoje zone udobnosti. Pri tome je važno da je ipak ima, tako da može da joj se vrati kako bi se opustio i odmorio. Problemi nastupaju onda kada je ova zona „sužena”, tako da osoba nema priliku za opuštanje i odmor, ili kada je osoba toliko prestrašena od funkcionisanju u spoljašnjem svetu da odbija da je napusti.

Često ovu zonu zovemo zona komfora, a reč komfor dolazi od latinskog com – sa, i fortis – snaga, utvrđenje. Zbog toga možemo da je zamislimo kao neku vrstu nekog ličnog životnog utvrđenja pred spoljašnjim svetom punim izazova i opasnosti.

Iako ljudi vole da borave tamo gde im je udobno, priroda života je takva da ih prisiljava da povremeno izlaze tog prostora i da se navikavaju na nove sadržaje.

Za decu je početna zona udobnosti prvenstveno njihov odnos sa roditeljima i drugima koji ih vole, kao i poznata teritorija koju čine dom i njegova neposredna okolina. Zadatak roditelja je da podstiču detetov razvoj, kako bi širilo svoju zonu udobnosti, tako da bi se sve bolje osećalo i u drugim delovima sveta. Da bi to dete moglo, ono mora da nauči da se ponaša u raznim novim situacijama, sa različitim ljudima, mora da nauči nove aktivnosti. Kolika će biti nečija zona udobnosti zavisi i od sposobnosti i veština te osobe, te izlaganje novim situacijama doprinosi da dete stekne samopouzdanje i navikne se na nove sadržaje.

Da bi učili i razvijali se, dobro je da svako – odrasli ili deca – povremeno prihvati neki izazov i izađe iz vlastite zone.

Ovaj članak je objavljen na sajtu politika.rs